У вечерњим клиникама на преглед се иде без чекања Фото Д. Јевремовић

У Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” само прошлог месеца сваки од 24 лекара, гинеколога и анестезиолога, радећи допунски уз основну плату зарадио је више од 50.000 динара. Било је оних који су „пребацили” и 100.000 динара, а један од гинеколога дошао је до скоро магичне цифре од 250.000 динара.

Ово је једна страна приче о допунском раду у државним здравственим установама, која је практично заживела од јуна прошле године, када су у здравство уведене фискалне касе. Негде пацијенте који су се одлучили да лекаре посете у поподневним сатима и плате преглед броје на прсте једне руке, али у појединим клиникама лекари су више него задовољни.

По подацима које је „Политика” добила од др Иване Мишић, помоћнице министра здравља, до краја прошле године дозволу да пацијенте прима у „вечерњим клиникама”, односно да се баве допунским радом поднело је 126, а одобрење је добило 120 установа укључујући и клинике Клиничког центра Србије. Само од 1. јуна до 30.септембра 2009. на овај начин клинике су преко фискалних каса оствариле приход од 2,6 милијарди динара.

Нису сви лекари,међутим,желели да допунски рад обављају у државним здравственим установама, већ је, по подацима Иване Мишић, 130 здравствених радника своје радно време поделило код два послодавца. Сада 80 одсто радног времена користе у државној здравственој установи, а 20 одсто код послодавца у приватном сектору.

Директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” професор др Душан Станојевић каже да је допунски рад потпуно заживео у овој клиници, али да он као руководилац није задовољан што се предавачи на медицинском факултету, значи најпознатији гинеколози, нису укључили у допунски рад.

Директор клинике добија и сваког месеца извештај колико су зарадили укупно као установа, али и колико је зарадио сваки лекар. Анестезиолог је добио 114.000 динара, други 148.000, неколико њих по 84.000, 85.000 динара…

Операције страних грађана, било да они долазе из Америке било из Црне Горе, овде се у допунском раду наплаћују 2.000 евра, али једна трећина овог износа одлази на утрошени материјал, 20 одсто клиници, а половину те суме деле оператер, инструментарке, сестре…

У Институту за реуматологију, установи која је прва поднела и добила одобрење Министарства здравља да се бави допунским радом, по речима др Горана Радуновића, помоћника директора, сада се на овај начин обавља два до три одсто од укупног броја прегледа. Реч је о болесницима који траже ванстандардну услугу, који плате да не чекају на терапије неколико недеља, или који долазе из Црне Горе и БиХ. Плате лекара који су се укључили у допунски рад су од 10 до 30 одсто веће, наравно, зависно од тога колико раде, али занимљиво је да су се у овој установи укључили у рад и наставници са медицинског факултета. Радуновић оцењује допунски рад као позитиван помак, јер нема више пребацивања пацијената из државне у приватну праксу, а и лекари су заштићенији, јер им се плаћа социјално и остали доприноси.

Допунским радом врло су задовољни и у београдском Дому здравља „Стари град”: директор ове установе др Љубиша Перишић каже како се 24 лекара, али и четрдесетак сестара, физиотерапеута пријавило и у поподневним часовима прегледа и лечи оне који желе дијагностику у једном дану, прегледе без чекања.

– Све се плаћа преко фискалног рачуна, а цене смо прилагодили тржишту и платежној моћи наших пацијената – да буде јефтиније него код приватника, а да се зна да ће бити урађено квалитетно, уз коришћење добре опреме. Зараде за нашу установу су, наравно, далеко од милионских, али задовољни су и пацијенти и наши лекари, који на овај начин себи обезбеђују од 10 до 15 одсто већу плату. Преглед на ултразвуку, на пример кошта 2.300 динара – објашњава др Перишић.

У београдском Дому здравља „Вождовац”, међутим, слика је другачија и, по речима директорке др Драгане Налић, допунски рад тек се захуктава.

– Интересовање наших пацијената је за сада доста скромно упркос популарним ценама, јер ово је ипак сиромашнија општина од централних београдских општина. Мали број грађана је користио услуге лабораторије у допунском раду, дакле, без чекања, а до сада смо имали само један гинеколошки преглед и један имамо заказан – наводи докторка Налић.

Наша саговорница подсећа да је један од услова у процедури за добијање могућности да се баве допунским радом да се изврши прво, редовни план рада.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Присуство оца на порођају – 5.000 динара

По речима директора Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”, др Душана Станојевића, сваког дана од 15 до 20 часова у овој клиници је пуно пацијената, јер цене су више него приступачне, а без чекања, без упута, малтене са улице стиже се до добрих лекара и одличне опреме. Преглед специјалисте наплаћује се 3.000 динара, а од тога лекару остаје „чиста” зарада од 1.000 динара. Прекид трудноће је 8.500 динара, а лекар који ради киретажу добије 1.500 динара. Овде је занимљиво како је тржиште утицало на цене, па је присуство оца на порођају са почетних 17.500 спуштено на 5.000 динара, док се епидурална анестезија „држи” на 12.000 динара.