Друштво
Уз довољно новца нема недоступних лекова
Код нас се без рецепта може купити сваки медикамент, од антибиотика преко цитостатика до оних који нису регистровани у нашој земљи
Лек, чак и онај који се искључиво издаје на рецепт, попут антибиотика, медикамената за снижавање холестерола у крви или таблета за смирење, грађани Србије најчешће купују сами – у приватним, али и државним апотекама. Објашњење за то што ће од колеге на послу узети „бруфен” због болова, „бенседин” да се смире, „фебрицет” да оборе температуру јесте да немају времена да чекају код државног лекара, а да ће ионако, у већини случајева, лек платити сами.
– Самолечење је велики проблем свуда у свету. Теоретски постоји група лекова благог дејства, која се већ 30 година и на Западу може купити без рецепта, али тамо су људи свесни и одговорни за своје здравље, док таква одговорност кода нас тек почиње да се ствара. Без рецепта се издају лекови поуздане ефикасности, који нису јаког дејства и имају мали распон нежељених дејстава и то за главобоље, болове у зглобовима, кашаљ… Код нас је међутим, проблем, што се дефинитивно без рецепта може купити сваки лек, од ампулираног антибиотика, преко лекова за кардиоваскуларне болести или цитостатика, а у апотекама има и нерегистрованих лекова – каже за „Политику” професорка Милица Простран, са Института за фармакологију и токсикологију Медицинског факултета, директорка Службе за клиничку фармакологију Клиничког центра Србије.
Ову област контролише здравствена инспекција, али, како каже наша саговорница, ипак је делимично ствар и опште образованости фармацеута који раде у тим апотекама, као и грађана који то траже.
– Лекар не би требало да прописује нерегистроване лекове. За ретка обољења постоји посебна процедура која омогућава да се медикамент увезе за неколико дана, после дозволе Агенције за лекове. Наравно, коме се жури, наћи ће лек и који није регистрован у Србији у некој од апотека. Међутим, ви тада не знате порекло тог лека, немате потврду како је лек ушао у земљу, нема ни потврде о исправности, о условима чувања, року употребе – каже др Милица Простран.
Закон о лековима и прописи Агенције о лековима су врло одређени: у решењу се тачно прецизира како ће се лек издавати – на рецепт или без, да ли само у болници… Али, код нас се до сваког лека може доћи, уз довољно пара и наравно информација, које данас пацијенти добијају преко Интернета, штампе…
Ово потврђује и фармацеут, власница приватне апотеке „Нови дом”, Мирјана Здравковић. По антибиотик или неки лек који се искључиво издаје на рецепт, а грађани га ипак купују у приватној апотеци, Здравковићева каже да прво долазе људи са рецептима приватних лекара, затим они који тиме желе да избегну гужве у амбулантама, а ту су и хронични и стари болесници, који годинама узимају исту терапију. Спремнији су да плате, него да чекају у амбулантама, нарочито у време епидемије грипа.
– Међутим, постоји и велики број пацијената који траже милион ствари и нерегистроване лекове, за које ни ми, у апотеци, никада нисмо чули. То не могу да измисле пацијенти, него им то најчешће сугерише лекар и напише име лека на папирићу. Од најеминентнијих уролога и осталих специјалиста добијали смо рецепте на име нерегистрованих лекова. Пацијенте смо упућивали на прописану процедуру – каже апотекарка Мирјана Здравковић.
Фармацеут из једне друге апотеке, међутим руководи се другом логиком: помоћи пацијенту и дати му лек који му је потребан – одмах, без обзира што није регистрован.
– Онај коме лек треба не пита где ће га наћи, само да спаси главу! Док прође процедуру, док лек стигне, пролази драгоцено време. Треба дозволити увоз сваког лека који је регистрован у другим земљама, како је урађено у Црној Гори. Регистровање медикамента како се код нас ради имало је смисла док се штитило домаће тржиште – објашњава наша саговорница која наравно инсистира на анонимности.
У Србији, према прошлогодишњим подацима Фармацеутске коморе има званично регистрованих 1.500 приватних апотека, али је процена да их је више од 2.200, што се открива на основу издавања лиценци фармацеутима: некада се за отварање апотеке само фиктивно искористи звање дипломираног фармацеута, а после лекове издаје техничар.
-----------------------------------------------------------
Пронађено 75 врста нерегистрованих лекова
Инспектори здравствене инспекције Министарства здравља су током прошле године у редовним и ванредним контролама апотека и веледрогерија затекли 75 врста нерегистрованог лека, и 26 врста лекова са истеклим роком употребе, па су у свим поменутим случајевима изречене мере забране промета лека. Према подацима који су у „Политику” стигли из Министарства здравља, са потписом Ружица Николић, магистра фармацеутских наука и помоћнице министра здравља, у промету није нађен ни један фалсификовани лек.
Оливера Поповић
-----------------------------------------------------------
Ускоро организовано бацање старих лекова
– Сигуран сам да велики број грађана код куће има лекове којима је истекао рок употребе, па не знају шта с њима да раде. Позивам их да сачекају с бацањем јер ћемо ускоро кроз систем апотека организовати прикупљање тог отпада – најавио је јуче Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања.
Он је, приликом посете Институту за мајку и дете „др Вукан Чупић”, односно Сервису за третман инфективног медицинског отпада, истакао да још постоје проблеми у сакупљању фармацеутског отпада.
Драгутин Тричковић, директор Института за мајку и дете, казао је да у тој установи већ две године око две тоне инфективног медицинског отпада месечно преради у комунални и одлаже са осталим отпадом у контејнере.
В. М. Д.
Последњи коментари
Od ulaska u 21. vek u Srbiji socijalno-zdravstvena zastita ne postoji.Lecimo se sami jer za lekove nema para.Farmaceuti ucenjuju krijuci trazene lekove koji se daju samo uz licno placanje.Farmaceutska mafija postoji u Srbiji a nadlezno ministarstvo cuti.Sve ono sto u zdravstvu danas nemamo imali smo u vreme "ozloglasenog komunizma".Tada je samo bilo potrebno pokazati zdr. knjizicu i nista vise.Imali smo najbolje organizovanu zdr.zastitu u Evropi svidjalo se to nekima ili ne.
Zorane, molim vas, samo mi nemojte pricati o americkom bankarstvu i zdravstvu. Sve cu drugo tolerisati, cak da imam i suprotno misljenje. Meni se cini da je vama supruga lekar pa iznosite neke pozitivne stvari koje mozda ona cini. Inace imala sam priliku da dobijem infekciju rane i da je lekar pozvao apoteku za moj antibiotik tek posle 3 dana kad su me bukvalno onesvescenu odvezli u bolnicu. A sto se tice podataka koje lekar daje lekaru, pre samo 8 dana platila sam $20.00 da pokupim svoja dokumenta i odnesem drugom lekaru. I to ista ona dokumenta koja sam ja donela tom lekaru kad sam kod njega prelazila. Ovo sto iznosim su fakta, ne moje misljenje, a trebalo bi mi mnogo vise prostora da vam ispricam jos mnogo, mnogo o funkcionisanju americkog zdravstva. O osiguranju necu ni da govorim. Blago samo vama dok ste zdravi, cak i ako vam je supruga lekar (ukoliko sam u pravu?).
Problem u farmaciji je dosta dubok. Vecina tekstova napada apoteke koje izdaju lekove na crno. Tako i treba. Ali sta da njih nema? Cekali bi smo po 3 meseca na jedan takav lek, ako agencija odobri uvoz? Mi smo mala, siromasna zemlja u kojoj se za neke lekove kompanijama i ne isplati registracija. A drzava tu nista ne pomaze. Sa druge strane 1/4 lekova koji su na nasim listama nije registrovana u zapadnim zemljama. Sto zbog nezeljenog dejstva sto zbog nedokazane efikasnosti.
I istina je da se u vecini apoteka lekovi izdaju bez recepta, cak i bez saveta. To svi znamo. I sta cinimo?






