Војномедицинска академија учествоваће од следеће недеље у хитном збрињавању пацијената. Како је најављено на јучерашњој конференцији за новинаре, ова установа ће у почетку организовати рад хитне службе једном недељно, средом, а касније и до два пута током седмице.

Др Зоран Благојевић, секретар за здравство града Београда, истакао је да је до сада највећи терет збрињавања на терену имао Ургентни центар Клиничког центра Србије, а да други клиничко-болнички центри у Београду неће моћи да учествују у томе до средине 2011. године, јер је КБЦ „Др Драгиша Мишовић” имао проблема због пожара, а болнице „Земун” и „Звездара” још су у фази реконструкције.

Зато је, како је навео, важно то што ће ВМА преузети посао који ће у почетку бити организован једном недељно, а касније када се „систем ухода” и два пута.

– Београду недостаје један траума центар и борићу се за то да га добијемо – додао је Благојевић.

Министар здравља Томица Милосављевић је казао да ће укључивање ВМА у систем дежурстава допринети активнијем учествовању у збрињавању пацијената. Он сматра да ће то допринети да се капацитети здравственог система користе са бољим распоредом, мањим оптерећењем и једнаком ефикасношћу, као и да је важно да систем хитне помоћи буде усмерен и ка ВМА, а не само према Ургентном центру, који је веома оптерећен.

Министар је нагласио да се никако не смеју заборавити подаци који упућују на то колико много лекари раде, па је тако пре неколико година у Србији урађено годишње око 7.500 магнетних резонанци, 2004. године било их је око 16.000, да би 2008. године било обављено 39.000 таквих прегледа.

– Постоји знатно побољшање и у другим областима здравственог система. Године 2003. код 340 људи је уграђен стент због проширења крвних судова, а протекле године уграђено је 13.500 стентова. У периоду од 1997. до 2007. године смртност од болести срца и крвних судова смањена је за 13,6 одсто, што је добар резултат у односу на друге земље – рекао је министар здравља.

Начелник ВМА генерал-мајор Миодраг Јевтић казао је да је увођење хитне службе у тој установи веома важно и да је циљ био да се помогне и понуди део капацитета за збрињавање пацијената.

– ВМА функционише под мониторингом Министарства одбране. Успели смо да ревитализујемо део својих ресурса, а у почетку ће хитно збрињавање пацијената бити организовано једном недељно и тада ће се примати сви они који су животно угрожени – казао је Јевтић.

Пуне руке посла у збрињавању хитних случајева има и Хитна помоћ Београда, која годишње пружа више од милион медицинских услуга, као и 80.000 интервенција на терену. На основу урађених анализа, од укупног броја интервенција, 42 одсто је преузимао Ургентни центар, док је ВМА збрињавала седам одсто.

Д. Давидов-Кесар