Мање од четвртине монаштва напустило је неколико манастира Епархије рашко-призренске од фебруара ове године, односно од одлуке Светог архијерејског синода да разреши управљања Епархијом владику Артемија, до данас, кажу у Епархији рашко-призренској. Према њиховим подацима, од укупно 176 монаха и монахиња њих око 40 из 11 манастира без канонског отпуста надлежног архијереја, администратора Епархије, митрополита црногорско-приморског Амфилохија отишло је из својих светиња. Манастир Свети архангели код Призрена и Девине Воде код Звечана напустило је целокупно братство, односно шест монаха из призренског манастира и двоје из Девиних Вода. Највећи део братства (10) са тадашњим игуманом Николајем напустио је Црну Реку, али су остала три монаха. Дан после њиховог одласка, именован је нови настојатељ, са којим су дошла још четири брата, па тако у Црној Реци сада има укупно осам монаха. Остали одласци су углавном били појединачни, а монаси су напуштали манастире Бањску (2), Сопоћане (3), Дубоки Поток (2), Сочаницу (1), Богородицу Браинску (2), с тим што овај манастир припада Епархији нишкој. Канонски отпуст затражило је и неколико монахиња из Грачанице (3), Кончула (6) и Гориоча (2). Међутим, како истичу у Епархији рашко-призренској, отпуст неће добити нико од њих јер нема канонских разлога да напуштају своје манастире.

„Нико их не тера или злоставља или врши притисак да мењају своју веру и слично, а разлози које наводе нису оправдани. Тачно је да владика Артемије не може да води бригу о монаштву Епархије као што је то био случај раније, док је био епархијски архијереј и по дужности духовни отац целе Епархије. Али, што се тиче исповедања и духовног саветовања, свако лице то може да учини било где, али тај исповедник не може да се меша у унутрашњи живот манастира без сагласности епископа или игумана или игуманије. Одлуку Сабора прихватио је и владика Артемије и он није позвао монаштво на одлазак, барем не јавно” – наводи се у писаном одговору Епархије рашко-призренске на питања „Политике”.

Монаси су, наиме, у неколико наврата јавно објављивали саопштења у којима су навели да не желе да остану у Епархији из које је протеран њихов духовни отац, да тамо где нема места за њега, нема ни за њих, као и да „његов глас чују“ јер их је владика Артемије увео у монаштво и он је њихов духовни пастир. Са монасима је пошло и око 20 искушеника, али они званично нису чланови братства док не положе завете, па њима и не треба отпуст епископа.

„Пошто монаси и монахиње не могу да напусте своју епархију без благослова нити да буду примљени без благослова другде, њихов боравак ван својих манастира подлеже црквеним канонима. Једна група борави на планини Јелици, а остали су расути по приватним кућама у разним крајевима централне Србије, укључујући и Београд. На тим местима немају благослов надлежних епископа и не могу редовно да учествују у животу Цркве” – објашњавају у Епархији рашко-призренској.

Они истичу да ниједан манастир неће бити напуштен, да је реч о мањини монаштва која је отишла, као и да ће ових дана и Девине Воде, о којима тренутно брине свештеник, добити ново братство и настојатеља.

Ј. Чалија