Društvo
Vek i po od ubistva dečaka kod Čukur česme
BEOGRAD – Na današnji dan, pre tačno 150 godina, odigrao se čuveni sukob kod Čukur česme u Beogradu, kada je 15. juna 1862. godine - po starom kalendaru 3. juna - ubijen srpski mališan Sava Petković, posle čega je ubrzana borba za konačno oslobođenje Srbije od Turske.
Srpska žandarmerija odigrala je ključnu ulogu i u sukobima kod Čukur česme - današnja Dobračina ulica na beogradskom Dorćolu - ali i tokom narednih dana kada su Turci sa tvrđave bombardovali Beograd.
Taj događaj redovno se prigodnim aktivnostima obeležava i kod same česme u Dobračinoj, kod spomenika poginulom dečaku.
Sukobi kod Čukur česme 1862. godine počeli su kada su turski vojnici, pošto se u to vreme unutar beogradske tvrđave još uvek nalazila turska vojna posada, iz obesti razbili krčag o glavu dečaka, koji je od posledica izdahnuo, a srpski žandarmi su uhapsili ubice.
Sukob dve strane ubrzo je prerastao u žestok okršaj, koji se potom dalje širio i preneo i na prostor obližnje Velike pijace - sada Studentskog parka, kod Rektorata. Poginuli su i žandarm Đorđe Nišlija i tumač Sima Nešić.
Pošto je formalno primirje potpisano u zoru narednog dana, očekivalo se smirivanje situacije, ali je potom, 17. juna po novom kalendaru, usledilo bombardovanje beogradske varoši od strane Turaka sa tvrđave, koje je nastavljeno i tokom noći.
Zahvaljujući veštini Mihaila Obrenovića, koji je tada bio knjaz Srbije, ovi događaji doveli su, postupno, do povlačenja Turaka sa teritorije tadašnjih okvira Srbije.
Prema odredbama sporazuma u Kanlidži (predgrađe Carigrada) turskom stanovništvu naloženo je iseljavanje, što je ovoga puta i sprovedeno.
I pojedini raniji sporazumi imali su slične odrednice ali nikada, tako konkretno uz podršku pojedinih velikih sila, pa su ih turske vlasti zanemarivale.
Par godina docnije, 1867. Knjaz Mihailo je uspeo i da se turske vojne posade iz utvrđenih gradova tadašnje Srbije isele.
Dečak Sava Petković, koji je tada tragično stradao, došao je neposredno pre ubistva iz sela Lukova u okolini Kuršumlije, kod svoga rođaka Milenka Petrovića u Jajince kod Beograda, kako bi u Beogradu izučio sarački zanat.
Kod Čukur česme, u Dobračinoj ulici, 1931. godine podignut je spomenik, sredstvima zadužbine proizvođača i trgovca duvanom Tome Vanđela, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.
U znak sećanja na taj događaj koji je sticajem okolnosti pao na veliki hrišćanski praznik Duhove (Trojica) - kada je srpska žandarmerija odigrala presudnu ulogu u sputavanju daljeg iživljavanja Turaka nad Srbima - 3. jun se u modernoj Srbiji obeležava kao Dan MUP-a i policije Srbije.
Poslednji komentari
Bilo bi lepo da vash novinar ode u Jajince, nisu daleko, samo 9Km od Slavije, i da pokusha da nadje potomke, sigurno postoji neko iz porodice Petrovic (ili je to Petkovic, obzirom da se dechak tako prezivao), verovatno mogu pomoci nash paroh (u penziji) uvazeni Prof. Kalezic ili njegov sin - oni znaju svaku kucu starosedelaca u nashem naselju.
Човече , прочитај шта си написао . Који је то правопис ? Фејсбук , сега -мега , ин , фенси ?
Коментар је супер, али је правопис деградирајући
Ранијих година сам често пролазио овом улицом и увек сам са пијететом застајао поред споменика дечаку Сави Петковићу, кога су убили обесни турци. Сваки србин треба бар једном годишње да обиђе Чукур чесму и да добро погледа у згрчено и мртво тело српчета Саве, да се надахне родољубљем и жељом за очувањем слободе. Ако је могла тадашња малена Србија за владавине мудрога Кнеза Михаила Обреновића да се ослободи моћних османлија, да их протера са своје територије, ваљда може и ова данашња Србија да ослободи окупирано Косово и Метохију! Што рече један дедичка са шајкачом на глави, који је продавао кромпир на Бајлонијевој пијаци: „Змију глади испод ње се вади!“ А ја да додам: Када змија придрема, ребни је мочугом преко средину да се преврне на грбину!