Религиозност и европске интеграције не искључују се, закључак је истраживања које је, између осталог показало, да 54 одсто грађана Србије подржава улазак у Европску унију, од чега се њих 89 одсто изјашњавају као традиционални верници.

Поверење у Европску унију, међутим, исказало је тек 19 одсто испитаних, али је још мањи проценат оних који верују НАТО-у, медијима или политичким странкама. Резултати истраживања „Религиозност у Србији и процес европских интеграција” које је урадио Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер и Центра за европске студије, а у којем је учествовало 1.219 анкетираних, показали су, такође, да се 65 одсто испитаних не плаши да ће уласком у Европску унију изгубити верски и национални идентитет. Србији је у Бриселу признат напредак у евроинтеграцијама, рекао је Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији, на јучерашњем представљању резултата истраживања.

– ЕУ је политичка и економска заједница, али и заједница која негује вредности толеранције и мира, које негује и црква, па зато постоји сагласност између европских интеграција и вере – рекао је Дежер.

Резултате истраживања коментарисали су и представници традиционалних цркава и верских заједница, чији су верници учествовали у њему. Европске интеграције нису стране цркви јер сва дела Божја имају универзално и глобално значење, рекао је протојереј-ставрофор Радован Биговић, професор Православног богословског факултета.

– Под кров цркве могу да стану сви народи, сва племена света, а још 1992. године поглавари православних помесних цркава поручили су да поздрављају ход Европе ка њеном јединству, али и подсетили да је и хришћанство учествовало у формирању тог јединства. Црква је, међутим, против интеграција које значе асимилацију, монополизам – истакао је отац Радован Биговић.

Већа једнакост међу људима и њихова свест о потреби да на тај начин гледају оне који живе око њих може се постићи ако се ојача и добро разради социјално учење цркве, сматра београдски надбискуп Станислав Хочевар.

– Треба заједно да разговарамо како ћемо развити социјално учење цркве, колико можемо да утичемо на социјалну правду и већи ангажман наших верника у друштву. Критични тренутак у којем се Србија налази после одлагања одлуке о кандидатури, може бити позив за све нас да интензивирамо разговор и да цркве и верске заједнице покушају да раде на обједињавању – истакао је надбискуп Хочевар.

– На европском континенту, са хришћанима већ вековима живе муслимани, па је време да ислам престане да буде страна, источњачка религија – рекао је главни имам београдски Мустафа Јусуфспахић, додајући да Исламска заједница Србије осећа Србију као своју земљу и да би заједно са својим комшијама требало да учествује у евроинтеграцијама.

– Имамо велики потенцијал јер овде постоји отвореност за дијалог која није ствар политичке калкулације, већ традиције, па имамо плодно тле да то продубимо, али прво треба добро да упознамо сопствену религију и традицију, затим веру оног другог, па да приступимо процесу европских интеграција – сматра главни рабин Јеврејске заједнице у Србији, Исак Асиел.

Ј. Чалија