Jak vetar i kiša gotovo su srušili spoljašnji zid u montažnom objektu odeljenja za neurologiju i psihijatriju Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”. To je samo još jedna u nizu nevolja koja je snašla pacijente i lekare. Već godinama imaju problema sa krovom koji stalno „puca” i za vreme padavina uvek prokišnjava.

– Zbog rupa u cevima grejanje je teško regulisati, temperatura se razlikuje od sobe do sobe, a do prostorija na kraju hodnika toplota i ne dopire. Pacijenti leže umotani u ogrtače, sa vunenim čarapama, dok su ćebad „razapeli” po prozorima, kao dodatnu zaštitu od hladnoće. U ovakvim uslovima nećemo moći da sačekamo zimu – rekao je dr Duško Vranješ, načelnik odeljenja neurologije.

U većini soba, istakao je on, prozori su zakucani jer nisu mogli da se zatvore, ali i dalje ne dihtuju dobro. Pacijenti su primorani da se snalaze kako znaju i umeju. Neke od bolesnica dosetile su se da svaki od prozora „uokvire” novinama i tako zakrpe rupe. Pomoglo je, kažu, ali ni to ne vredi mnogo kada su radijatori hladni.

– Deca će mi doneti grejalicu, jer ovako više ne može da se izdrži. Smrzavam se. Iza kreveta se nalazi pukotina u zidu, nastala kada su majstori pokušali da poprave cevi, iz koje hladnoća „bije” pravo na mene. Ovih dana spavam sa džemperom na glavi, a čini mi se da su mi i ruke pomodrele od niske temperature – priča Gordana Stefanović, jedna od pacijentkinja.

Zbog neodgovarajućih uslova za boravak odeljenja neurologije, neuropsihijatrije i psihijatrije Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, ipak, će biti preseljena do početka zime u druge objekte ove ustanove. Plan je da se premeste iz baraka, koje su izgrađene pre tri decenije i kojima je davno istekla upotrebna dozvola. Zbog toga će se Odeljenje neurologije privremeno nalaziti u objektu KBC „Zvezdara” u Ulici Rifata Burdžovića, a psihijatrija će dobiti mesto u Institutu za fizikalnu medicinu ove ustanove.

Docent dr Aleksandar Milošević, direktor Gradske bolnice, kaže da je dolaskom na čelo ove ustanove shvatio da postoje problemi u svim oblastima, a da su najveći u uslovima rada. Muke postoje jer su neke bolnice paviljonskog tipa, a većina njih je pre deset, petnaest godina izgubila upotrebnu dozvolu.

– Očekujem da ove godine rešimo problematiku zvanu „tri praseta” ili „cvrčak i mrav”, odnosno da zaposlene i pacijente iz onih zgrada koje su najugroženije preselimo u druge, u objekte takozvane tvrde gradnje – istakao je dr Milošević.

Želja našeg sagovornika je da dođe do centralizovanja bolnice, odnosno da se sve ustanove nalaze u jednoj koja će imati više spratova. Trenutno su, kaže on, veoma razuđeni – objekti Gradske bolnice prostiru se na 44.000 kvadratnih metara i na 7,5 hektara zelenih površina. Zbog te rasprostranjenosti troši se i više novca na struju, vodu, pa i za razvoženje pacijenata na analize, za šta koriste čak 11 vozila. Troškovi po pacijentu su od 2.000 do 19.000 dinara, a dr Milošević smatra da bi bilo dobro da ne budu viši od 5.000 dinara.

– Centralizacija bolnice neće dovesti samo do efikasnosti lečenja, već će smanjiti i zauzetost zelenih površina. Definitivno rešenje ne može brzo da dođe, ali očekujem konačnu odluku za nekoliko godina. Cilj nam je i da svi zaposleni budu zadovoljni uslovima rada i da imamo dobru medicinsku opremu. Napravili smo predračun za sledeću godinu i shvatili da nam je potrebno 3,5 miliona evra za građevinske radove i isto toliko za medicinsku opremu. Činjenica je da je zdravlje skupo – rekao je direktor Gradske bolnice.

U svim anketama pacijenti su zadovoljni lečenjem u ovoj zdravstvenoj ustanovi i ljubaznošću medicinara. Godišnje se u „bolnici na kraju grada” leči oko 26.200 pacijenata, obavi se oko 20.000 operacija, 260.000 specijalističkih pregleda i 160.000 ambulantnih intervencija.