Јак ветар и киша готово су срушили спољашњи зид у монтажном објекту одељења за неурологију и психијатрију Клиничко-болничког центра „Звездара”. То је само још једна у низу невоља која је снашла пацијенте и лекаре. Већ годинама имају проблема са кровом који стално „пуца” и за време падавина увек прокишњава.

– Због рупа у цевима грејање је тешко регулисати, температура се разликује од собе до собе, а до просторија на крају ходника топлота и не допире. Пацијенти леже умотани у огртаче, са вуненим чарапама, док су ћебад „разапели” по прозорима, као додатну заштиту од хладноће. У оваквим условима нећемо моћи да сачекамо зиму – рекао је др Душко Врањеш, начелник одељења неурологије.

У већини соба, истакао је он, прозори су закуцани јер нису могли да се затворе, али и даље не дихтују добро. Пацијенти су приморани да се сналазе како знају и умеју. Неке од болесница досетиле су се да сваки од прозора „уоквире” новинама и тако закрпе рупе. Помогло је, кажу, али ни то не вреди много када су радијатори хладни.

– Деца ће ми донети грејалицу, јер овако више не може да се издржи. Смрзавам се. Иза кревета се налази пукотина у зиду, настала када су мајстори покушали да поправе цеви, из које хладноћа „бије” право на мене. Ових дана спавам са џемпером на глави, а чини ми се да су ми и руке помодреле од ниске температуре – прича Гордана Стефановић, једна од пацијенткиња.

Због неодговарајућих услова за боравак одељења неурологије, неуропсихијатрије и психијатрије Клиничко-болничког центра „Звездара”, ипак, ће бити пресељена до почетка зиме у друге објекте ове установе. План је да се преместе из барака, које су изграђене пре три деценије и којима је давно истекла употребна дозвола. Због тога ће се Одељење неурологије привремено налазити у објекту КБЦ „Звездара” у Улици Рифата Бурџовића, а психијатрија ће добити место у Институту за физикалну медицину ове установе.

Доцент др Александар Милошевић, директор Градске болнице, каже да је доласком на чело ове установе схватио да постоје проблеми у свим областима, а да су највећи у условима рада. Муке постоје јер су неке болнице павиљонског типа, а већина њих је пре десет, петнаест година изгубила употребну дозволу.

– Очекујем да ове године решимо проблематику звану „три прасета” или „цврчак и мрав”, односно да запослене и пацијенте из оних зграда које су најугроженије преселимо у друге, у објекте такозване тврде градње – истакао је др Милошевић.

Жеља нашег саговорника је да дође до централизовања болнице, односно да се све установе налазе у једној која ће имати више спратова. Тренутно су, каже он, веома разуђени – објекти Градске болнице простиру се на 44.000 квадратних метара и на 7,5 хектара зелених површина. Због те распрострањености троши се и више новца на струју, воду, па и за развожење пацијената на анализе, за шта користе чак 11 возила. Трошкови по пацијенту су од 2.000 до 19.000 динара, а др Милошевић сматра да би било добро да не буду виши од 5.000 динара.

– Централизација болнице неће довести само до ефикасности лечења, већ ће смањити и заузетост зелених површина. Дефинитивно решење не може брзо да дође, али очекујем коначну одлуку за неколико година. Циљ нам је и да сви запослени буду задовољни условима рада и да имамо добру медицинску опрему. Направили смо предрачун за следећу годину и схватили да нам је потребно 3,5 милиона евра за грађевинске радове и исто толико за медицинску опрему. Чињеница је да је здравље скупо – рекао је директор Градске болнице.

У свим анкетама пацијенти су задовољни лечењем у овој здравственој установи и љубазношћу медицинара. Годишње се у „болници на крају града” лечи око 26.200 пацијената, обави се око 20.000 операција, 260.000 специјалистичких прегледа и 160.000 амбулантних интервенција.