Амбуланте домова здравља пуне су пацијената који се жале на болове у грлу, кашаљ, температуру, чак и на стомачне тегобе, али лекари једногласно кажу: то још није грип. Ово потврђују и у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.

– За сада епидемије грипа нема нигде у Европи, а тек спорадично јављање овог вируса пријавиле су Шпанија, Француска, Норвешка, Шведска и део Русије – казала је за „Политику” примаријус др Драгана Димитријевић, национални координатор за грип Института за јавно здравље Србије.

За сада нема изненађења када је реч о типовима вируса: доминира такозвани пандемијски грип А H1N1, али се појављују и грип H3N2 и вирус Бе, а сва три типа садржана су у овогодишњој сезонској вакцини.

– У Ср­би­ји грип оче­ку­је­мо тек у ја­ну­а­ру, као што је би­ло и про­шле се­зо­не. Ме­ђу­тим, са­да има­мо мно­го ви­ру­са та­ко­зва­не па­ра­ин­флу­ен­це и ри­но­син­ци­ци­јал­ни ви­рус, ко­ји су све прет­ход­ни­це гри­па. За са­да нај­ве­ћи број при­ја­вље­них од обо­ље­ња слич­них гри­пу има­мо код де­це до че­твр­те го­ди­не – ка­же док­тор­ка Ди­ми­три­је­вић, ко­ја под­се­ћа да је вак­ци­на про­тив гри­па нај­е­фи­ка­сни­ја ме­ра за­шти­те од ове бо­ле­сти.

На­чел­ник оп­ште прак­се у бе­о­град­ском До­му здра­вља „Во­ждо­вац”, др Ми­ро­љуб Је­ре­мић ка­же да су ве­ли­ке гу­жве у ам­бу­лан­та­ма по­че­ле, а да су „крив­ци” за њих на­зе­би и брон­хи­тис.

– Број обо­ле­лих је по­рас­тао са про­ме­ном вре­ме­на и ни­ским тем­пе­ра­ту­ра­ма. До­ста па­ци­је­на­та има и сто­мач­не те­го­бе, уз про­бле­ме са ви­ру­си­ма и на­зе­би­ма. Ка­шаљ, тем­пе­ра­ту­ра, оте­жа­но гу­та­ње су нај­че­шћи симп­то­ми. Са­ве­ту­је­мо па­ци­јен­ти­ма са сто­мач­ним те­го­ба­ма да узи­ма­ју про­би­о­ти­ке и пу­но теч­но­сти, али ка­да има­мо ја­ке упа­ле гр­ла или по­о­штре­но ди­са­ње да­је­мо и ан­ти­би­о­ти­ке – ка­же др Је­ре­мић.

Он пре­по­ру­чу­је да се сма­ње ак­тив­но­сти по хлад­ном и ло­шем вре­ме­ну и да се из­бе­га­ва ду­жи бо­ра­вак у про­сто­ри­ја­ма где се оку­пља мно­го љу­ди. Та­ко­ђе, пре­по­ру­чу­је то­пло обла­че­ње, али и ис­хра­ну бо­га­ту ви­та­ми­ни­ма.

Др Ми­ли­ца Ни­ко­лић-Уро­ше­вић, иза­бра­ни ле­кар из До­ма здра­вља Вра­чар, ка­же да се ве­ли­ки број па­ци­је­на­та, ко­ји се ових да­на жа­ле на про­бле­ме са ди­са­њем, ка­шаљ и ма­лак­са­лост, тр­пе због за­га­ђе­ног ва­зду­ха и ма­гле. На­ро­чи­то су угро­же­ни љу­ди ко­ји већ има­ју на­ру­ше­но здра­вље, као и хро­нич­ни плућ­ни и ср­ча­ни бо­ле­сни­ци.

– Има мно­го бо­ле­сних и ме­ђу рад­но ак­тив­ним ста­нов­ни­штвом. Они по­ку­ша­ва­ју да се ле­че са­ми и то тра­је од се­дам до 10 да­на, а он­да, нај­че­шће ипак мо­ра­ју код ле­ка­ра. То је за­то што се не по­шту­је основ­ни са­вет да се бо­лест од­ле­жи, што мно­ги се­би не мо­гу то да до­зво­ле, не­го на по­сао од­ла­зе док не бу­ду на гра­ни­ци ис­цр­пље­но­сти. Од ка­шља и ни­ске тем­пе­ра­ту­ре он­да стиг­ну до ком­пли­ка­ци­ја у ви­ду за­па­ље­ња плу­ћа, брон­хи­ти­са или ан­ги­на – об­ја­шња­ва док­тор­ка Ни­ко­лић-Уро­ше­вић.

Пе­ди­ја­тар у бе­о­град­ском До­му здра­вља „Ста­ри град” др Мир­ја­на Ми­ћо­вић ка­же да је у по­след­ње три не­де­ље ве­ћи број де­це ко­ја има­ју ве­о­ма ви­со­ку тем­пе­ра­ту­ру, чак и до 40 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са, и бо­ло­ве у ко­сти­ма и ми­ши­ћи­ма.

– Ов­де ни­је реч о гри­пу, а то по­твр­ђу­ју и ана­ли­зе крв­не сли­ке. Са­вет ро­ди­те­љи­ма је да де­те­ту оба­ра­ју ви­со­ку тем­пе­ра­ту­ру ту­ши­ра­њем, а не ал­ко­хол­ним обло­га­ма, а ако се гро­зни­ца на­ста­ви то­ком 24 са­та, тре­ба се обра­ти­ти ле­ка­ру. Та­ко­ђе, не тре­ба за­не­ма­ри­ти пре­вен­ти­ву у ви­ду ви­та­мин­ске ис­хра­не, шет­ње и че­шћег про­ве­тра­ва­ња про­сто­ри­ја, а нај­ва­жни­је да ро­ди­те­љи не пу­ше у про­сто­ри­ја­ма где бо­ра­ве де­ца – об­ја­шња­ва док­тор­ка Ми­ћо­вић.