Na kvalifikacionom ispitu iz matematike osmaci su ove godine pokazali više neznanja, a test iz srpskog/maternjeg jezika uradili su bolje nego generacija lane. Više je đaka koji nisu osvojili nijedan poen iz oba predmeta u poređenju sa uspehom prošlogodišnjih „malih maturanata”. Prosvetari objašnjavaju da pojedini roditelji i učenici nemaju osnova za tvrdnje da je ispit, a posebno iz matematike, bio teži nego što je najavljivano i da su zadaci bili potpuno drugačiji od onih u zbirkama za vežbanje.

– U pet od 17 zadataka iz matematike promenjene su jedino vrednosti (cifre). U jednom od njih bila je kupa u pitanju čiji je poluprečnik u zbirci bio šest centimetara, a na ispitu četiri centimetra. Težina zadataka nije bila promenjena. Geometrijskim telima i figurama izmenjene su dimenzije, time i površina ili zapremina, ali ne i postupak izračunavanja. Za ove zadatke bilo je potrebno malo više vremena, ali zato je recimo sistem linearnih jednačina bio mnogo jednostavniji nego prethodne godine – razjasnila je Milena Simić, profesor matematike u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović”, a bila je član školske upisne komisije u osmoletki „Vuk Karadžić”.

I u ovoj školi mnogi osmaci tražili su da pogledaju radove sa ispita. Korekcija u ocenjivanju je bilo, ali ne drastičnih.

– Najveći broj zahteva je bio da se pogleda test, a nije mnogo žalbi stiglo u okružne upisne komisije. Primera radi, u Niškoj školskoj upravi posle prvostepene školske komisije drugostepenoj okružnoj prosleđeno je samo devet žalbi. To nije značajan broj ako se zna da je 5.737 osmaka polagalo kvalifikacioni – navodi Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete.

Među profesorima uvreženo je mišljenje da se uglavnom žale đaci koji se nisu temeljno spremali očekujući da će im dežurni nastavnici na ispitu progledati kroz prste zato što se kvalifikacioni na ovaj način održao poslednji put. Pregledajući radove zaključili su da je „pozajmljivanja znanja” bilo.

– Nailazili smo na identične greške, a oni koji su prepisivali nisu se usrećili. Uglavnom nisu imali od koga da prepišu. Deca koja su se spremala gotovo da su krila radove, nisu delila tačna rešenja na poklon i osvajala su maksimalnih 20 bodova. Realno je da učenik koji je imao dvojku ili trojku iz matematike na kvalifikacionom testu osvoji pet, šest bodova, više od toga očigledno su osvajali snalažljivošću a ne znanjem – komentariše Simićeva.

Prepisivanja nije bilo više nego inače na pismenim zadacima, kontrolnim vežbama u toku školske godine, smatra Bogoljub Lazarević i za svaku neregularnost na ispitu koja namerno ili slučajno nije primećena kaže da ne treba teretiti decu nego dežurne nastavnike.

– U 2009. godini bilo je više učenika koji su na testu iz jezika zavredeli od jedan do pet i od pet do petnaest bodova, a 2010. veći procenat osmaka osvojio je od 15 do maksimalnih 20 bodova. Za nešto više od jednog i po boda niži je prosečan zbir poena iz matematike – pojasnio je on.

Na osnovu povećanja broja đaka bez ijednog osvojenog boda, Lazarević kaže da se, ipak, ne može protumačiti da su testovi bili teži nego ranije.

– Mnogi su razmišljali da li da polažu kvalifikacioni za upis u četvorogodišnje obrazovne profile ili ne. Ohrabrivali smo ih da izađu na ispit, jer nivo obrazovanja treba podići. U poslednjem trenutku odlučili su da pokušaju, iako se nisu dovoljno spremili. Mislim da je to razlog povećanog broja učenika koji nisu osvojili nijedan bod, a inače je više učenika polagalo kvalifikacioni ispit nego prethodnih godina – kaže pomoćnik ministra prosvete.

Milenija Simić-Miladinović