На квалификационом испиту из математике осмаци су ове године показали више незнања, а тест из српског/матерњег језика урадили су боље него генерација лане. Више је ђака који нису освојили ниједан поен из оба предмета у поређењу са успехом прошлогодишњих „малих матураната”. Просветари објашњавају да поједини родитељи и ученици немају основа за тврдње да је испит, а посебно из математике, био тежи него што је најављивано и да су задаци били потпуно другачији од оних у збиркама за вежбање.

– У пет од 17 задатака из математике промењене су једино вредности (цифре). У једном од њих била је купа у питању чији је полупречник у збирци био шест центиметара, а на испиту четири центиметра. Тежина задатака није била промењена. Геометријским телима и фигурама измењене су димензије, тиме и површина или запремина, али не и поступак израчунавања. За ове задатке било је потребно мало више времена, али зато је рецимо систем линеарних једначина био много једноставнији него претходне године – разјаснила је Милена Симић, професор математике у Основној школи „Дринка Павловић”, а била је члан школске уписне комисије у осмолетки „Вук Караџић”.

И у овој школи многи осмаци тражили су да погледају радове са испита. Корекција у оцењивању је било, али не драстичних.

– Највећи број захтева је био да се погледа тест, а није много жалби стигло у окружне уписне комисије. Примера ради, у Нишкој школској управи после првостепене школске комисије другостепеној окружној прослеђено је само девет жалби. То није значајан број ако се зна да је 5.737 осмака полагало квалификациони – наводи Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете.

Међу професорима уврежено је мишљење да се углавном жале ђаци који се нису темељно спремали очекујући да ће им дежурни наставници на испиту прогледати кроз прсте зато што се квалификациони на овај начин одржао последњи пут. Прегледајући радове закључили су да је „позајмљивања знања” било.

– Наилазили смо на идентичне грешке, а они који су преписивали нису се усрећили. Углавном нису имали од кога да препишу. Деца која су се спремала готово да су крила радове, нису делила тачна решења на поклон и освајала су максималних 20 бодова. Реално је да ученик који је имао двојку или тројку из математике на квалификационом тесту освоји пет, шест бодова, више од тога очигледно су освајали сналажљивошћу а не знањем – коментарише Симићева.

Преписивања није било више него иначе на писменим задацима, контролним вежбама у току школске године, сматра Богољуб Лазаревић и за сваку нерегуларност на испиту која намерно или случајно није примећена каже да не треба теретити децу него дежурне наставнике.

– У 2009. години било је више ученика који су на тесту из језика завредели од један до пет и од пет до петнаест бодова, а 2010. већи проценат осмака освојио је од 15 до максималних 20 бодова. За нешто више од једног и по бода нижи је просечан збир поена из математике – појаснио је он.

На основу повећања броја ђака без иједног освојеног бода, Лазаревић каже да се, ипак, не може протумачити да су тестови били тежи него раније.

– Многи су размишљали да ли да полажу квалификациони за упис у четворогодишње образовне профиле или не. Охрабривали смо их да изађу на испит, јер ниво образовања треба подићи. У последњем тренутку одлучили су да покушају, иако се нису довољно спремили. Мислим да је то разлог повећаног броја ученика који нису освојили ниједан бод, а иначе је више ученика полагало квалификациони испит него претходних година – каже помоћник министра просвете.

Миленија Симић-Миладиновић