Početkom maja Vojislavu Živkoviću iz Beograda se posredstvom „Politike” ispunila želja da prsten, koji je 1945. godine njegov deda Mirko Mihailović dobio od američkog pilota Džordža T. Fergusa u logoru u Nemačkoj u znak zahvalnosti za pruženu pomoć, vrati porodici pilota koja žive u Džordžiji. Prsten im je u Vašingtonu predao ataše američke ambasade u Beogradu potpukovnik Džon Kapelo, a ova priča nedavno je dospela i na naslovnu stranu novina koje izlaze u Marijeti (Džordžija), gradiću gde živi jedan od sinova Džordža T. Fergusa.

„Prošlo je 50 godina pre nego što su pilotova deca saznala nešto više o sudbini svog oca u Drugom svetskom ratu”, piše „Marijeta dejli džornal” u članku „Detalji o pilotovom životu otkriveni posle više od pola veka”. „Sve je počelo jednog januarskog dana”, navodi novinarka Talija Molet, „kada im je Kapelo iznenada telefonirao”. Fergusovi najbliži bili su zatečeni.

– Otac nikada nije pomenuo prsten. Bio sam malo tužan, ali istovremeno i srećan kad sam čuo ovu potresnu priču – rekao je Brauning Fergus, koji je rođen tačno deset godina nakon što mu je otac 29. aprila 1945. oslobođen iz logora kod Mozburga kraj Minhena.

Kada je Džordž T. Fergus 29. maja 1944. po 49. put seo za komande liberatora B-24 nije ni sanjao da će iznad Austrije, u pohodu na jednu fabriku avionskih delova, njegova „Tesi od dve tone”, kako je posada prozvala svoj avion, postati meta nemačkih lovaca i srušiti se u vrtoglavom kovitlacu. Fergusa je spasao padobran, ali su ga nemački psi nedugo potom nanjušili u austrijskim šumama. Premeštan je iz jednog u drugi zarobljenički logor, da bi se posle Bitke za izbočinu i gotovo smrtnonosnog pešačenja, našao u tamnici logora „Štalag VII-A” kraj Minhena. Tu se sprijateljio sa Mirkom Mihailovićem, dedom Vojislava Živkovića, koji mu je zbrinuo rane zadobijene od usiljenog marširanja na koje su zarobljenike naterali Nemci premeštajući ih iz logora u logor pred savezničkim trupama. U znak zahvalnosti i poštovanja, pilot mu je dao ono najvrednije što je imao kod sebe – svoj diplomski prsten od zlata i smaragda. Nakon što su američki tenkovi oslobodili logor 29. aprila 1945, njihovi su se životni putevi zauvek razdvojili.

– Srbin je očito rizikovao život da pomogne mom ocu, kome su noge, izgleda, bile pune rana, pa nije mogao da hoda. Bilo mi je drago kad sam čuo da je dobio nešto što je mom ocu, siguran sam, mnogo značilo. Čak i ako žive preko pola sveta, srca ljudi su sličnija nego što mislimo – kaže Brauning.

Njegov brat Džordž Treći uveren je da je i najnoviji obrt sudbine rezultat božjeg proviđenja.

– Mnogo nam je značilo što nam je Mirkov unuk vratio očev prsten. To je bio veoma pozitivan čin – kažu pilotovi potomci i dodaju da nameravaju da ostanu u kontaktu sa Živkovićem koga bi, ako bude moguće, voleli da posete u Srbiji.