Друштво
Вукајловић: Држава брине о дијабетичарима
Кампања „Мењајмо дијабетес” има за циљ да сваки грађанин на време буде упознат са ризицима, каже Светлана Вукајловић, директорка Завода за здравствено осигурање
Дијабетичари више не могу да кажу да држава Србија не брине о њима. Уназад четири године, само уз здравствену књижицу, без доплате за лекове или инсулин, особе које имају шећерну болест а таквих је у Србији између 400.000 и 500.000 добијају најсавременију терапију, али и бројне друге погодности, каже за „Политику”, директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић. Подсећа да сваки осигураник има право да у Врњачкој Бањи о трошку Фонда проведе 10 дана у Специјалној болници „Меркур”, где ће му на једном месту бити урађени сви потребни прегледи и контроле, али где ће добити и драгоцене информације како да спречи компликације код дијабетеса. За третман у Врњачкој Бањи потребно је да се пацијенти обрате за упут свом изабраном лекару, а ово право могу користити сваке четири године.
– Онда смо кроз наше анализе приметили да дијабетичари упркос најсавременијој терапији коју им обезбеђујемо, ипак нису довољно добро збринути. Тако смо се одлучили за велику и свеобухватну кампању „Мењајмо дијабетес”, као корак даље. Семинарима кроз које пролази више од 1.000 лекара и пацијената покушавамо да унапредимо знања о лечењу шећерне болести и превенирању компликација. Да подигнемо пажњу људи, који имају дијабетес, али тога нису свесни. Значајан број људи открије да има дијабетес, тек када доживе инфаркт и пробуде се у коронарној јединици. Инфаркт је врло често последица неоткривеног дијабетеса. Са друге стране, имамо значајан број људи који не знају да контролишу свој шећер у крви, мисле да су здрави, а у суштини носе у себи болест, код које је тешко спречити и поправити одмакле последице. Годишње за лечење само последица дијабетеса у Фонду издвајамо три и по милијарде динара. Кампања „Мењајмо дијабетес” замишљена је тако да сваки грађанин на време буде упознат са ризицима, али и да млађи и наизглед здрави људи, с времена на време, преконтролишу вредности шећера у крви – каже Светлана Вукајловић.
Директорка Републичког завода за здравствено осигурање сматра да се управо у области лечења дијабетичара као држава можда можемо похвалити највећим напретком: у последње четири године највећи број оболелих прешао је на најсавременију терапију, која не заостаје за европским трендом. Држава из године у годину повећава износ који се издваја за лечење дијабетичара. Директорка Фонда каже како смо 2004. године за лекове за дијабетес издвајали 700 милиона динара, да би у овој години то издвајање достигло – две милијарде и 400.000 милиона динара. Сваки дијабетичар који је на инсулину има право на такозвану пен бризгалицу, која се у неким земљама богатијим од Србије сматра луксузом. Трачице за контролу шећера бесплатне су само за одређени број пацијената (на интензивираној терапији), али се озбиљно размишља о проширењу овог права.
– Инсулински аналози, као најсавременији начин лечења, нису никакве „чаробне пилуле” и пацијенти који мисле да је довољно да узимају ове лекове, а да наставе да седе, пуше, да једу масно и не воде рачуна о исхрани, у заблуди су. Зато имамо одређени број пацијената на најсавременијим лековима, а који ипак имају лоше резултате – каже директорка Фонда.
Сами пацијенти морају нешто да ураде за себе и то је један од кључних стубова кампање „Мењајмо дијабетес” али је важно и додатно образовање лекара.
Ипак, и поред свих ових напора, само прошле године Републички завод за здравствено осигурање је за лечење компликација издвојио три и по милијарде динара, јер велики број дијабетичара, који није добро збринут, заврши на дијализи, многи не избегну ампутацију ноге, а огроман број има озбиљне компликације са очима. Људи постају инвалиди зависни од туђе помоћи. Када погледамо Листу лекова који се издају на рецепт, највећа појединачна издавања су за дијабетичаре, уз кардиоваскуларне болеснике, при чему значајан број оболелих од шећерне болести има проблеме са срцем и крвним судовима. За лекове на рецепт Фонд је лане укупно издвојио 24 милијарде динара, од тога су 2,4 милијарде само за лекове за дијабетес.
– Зато смо покренули кампању „Мењајмо дијабетес” да би скренули пажњу на другачији начин размишљања о шећерној болести. Потребно је радити на едукацији и пацијената и лекара, јер ни савременији инсулин ни контрола неће дати резултате, уколико се они не држе одређених једноставних принципа у промени начина живота и исхране – каже Светлана Вукајловић.
Последњи коментари
Ime Kampanje "Menjajmo Diabetes" je jako iritirajuce. Sumnjam da je medizina u Srbiji toliko naprednula da se Diabetes mellitus moze promeniti! Na sta se moze uticati je sistematska edukacija pacijenata i stanovnista na temu Diabetes mellitus i zdrave ishrane. Samo na taj nacin, promenom nacina ishrane, kretanjem se moze pravovremeno kod Ljudi uticati da se broj obolelih od Diabetes mellitus Typ II smanji. U clanku su svako malo navedene kolicine novca koje su potrosene za lecenje Diabeticara. Pametnije bi bilo usmeriti rad i novcana sredstva na prevenciji a ne na lecenju Diabetesea. Prevencija kao takva nije ovisna o Farmaceutske fabrike(sto njima nikako ne odgovara) i kosta puno manje novca a ima vise koristi po pacijente i budzet zdravstvenog osiguranja.Skolovanje i kontiuirano usavrsavanje Lekara i medizinskog je soblja jos jedna karika u celom lancu zdravstvene zastite. Nazalost puno lekara smatra da su sa zavrsetkom medizinskog studija posisali svo znanje ovog sveta sto i dovodi do fatalnih gresaka u dijagnostici i odredjivanju terapije. Pitanje koje se jos postavlja je odnos lekara prema pacijentu. Na toj temi trebali bi lekari obavezno da budu kontinuirano skolovani jer je odnos lekara prema pacijentima u pojedinim krajevima Srbije katastrofalan. Kultura komunikacije i ponasanja lekara prema pacijentima je u Srbiji u nekim krajevima jos u povoju.
Dijana Grljusic
Do pre 12 meseci sam punih 16,5 godina živeo u Češkoj, gde je briga za dijabetičare odista na velikoj visini. Od dolaska u Srbiju živim u Gerontološkom centru u Som- boru. Kod mene je dijabetes II tipa konstatovan pre de- set godoma. a 2005. godine, posle preležanog dosta teš- kog invarkta miokarda su vrednosti šećera u krvi skočile na 24 jedinice, kada sam bio tamo, u Pragu, "bačen" na insulin "gargline" (22 i,e dnevno)koje su pre dve godi- goodine zamenjene sa "Glucophage 850" 3 x dnevno. Ali, kada sam otišao na pregled u Savetovalište za dijabeti-
čare u Somboru - tamo su odbili da me stave na listu di-
jabetičara (razlog: beogradski sam osiguranik) i "Glucophage 850" je zaeenjen sa "Gluformin-500".iako su mi dijabetolozi u Pragu, u centralnom Savetovališcu za dijabetes rekli da doživotno moram da primam "Glucophage 850", a pošto sam u telefonskoj vezi sa svojim doktorom u Pragu i nadalje, on se jako začudio tome. Sada se vred
vrednosti žećera kreću od 8,8 do 12.6 jedinica - vred-
nosti đećera u krvi merim 2 puta nedeljno sa "Optium Xceed" glukometrom koji sam, to podvlačim, dobio bes-platno u Pragu. Kakva je to briga za dijabetičare, ako Savetovalište ne želi da me prihvati kao stalnog dijabe-
tičara, i kada mi je "Glucophage 850" zamenjen sa "Glu-
formin 500", jer bih inače "Glucophage 850" morao da ku-
pujem za svoj novac? Po mišljenju praških dijabetolooga to govori da je briga za dijabetičare u Srbiji dosta loša...
@krotka,3/06/2009,09:17 I sam sam prosao kroz vase muke, kada su u bolnicama odbijali da ukazu pomoc mojoj tasti. Jedva su je primili na B.Kosi da joj odseku nogu, a onda je posle pet dana izbacili na hodnik da bi je vodili kuci. Moja tasta je sada pokojna. Zivela je 72 godine i bila sikanirana od srpskog zdravstva. Sve vase muke i sav ocaj smo i mi preziveli kad bolnice nekoga otpisu zbog starosti i nece da mu ukazu pomoc, jer Republicko zdravstvo misli da je to bacanje para. Verujem da ima dosta slucajeva neukazivanja medicinske pomoci starim licima.






