Nedaleko od stadiona „Partizana”, u Humskoj ulici u Beogradu, nalazi se internat jedine srednje škole u Srbiji čiji đaci dobijaju džeparac – od države. Naime, o trošku Ministarstva odbrane, a po klauzulama ugovora koji roditelji potpisuju sa ovom institucijom, u paketu sa đačkom knjižicom Vojne gimnazije dolaze i krov nad glavom u prestonici, ishrana, udžbenici, svečana odeća, odlični uslovi za bavljenje sportom i pristojan džeparac u toku sve četiri godine školovanja. Nije stoga nimalo čudno što svakog proleća počinje svojevrsna trka za mesto u školi koju đaci i nastavnici popularno zovu „VoGi”. Prošle godine, za jednu knjižicu konkurisalo je deset kandidata. Ove godine biće upisano 120 učenika, a zainteresovani se mogu prijaviti do 1. aprila. Ovih dana na spisku je već oko 500 potencijalnih đaka.

Ovo je jedina preostala srednja škola u Srbiji koja nosi prefiks „vojna”, ali, budući da je prvenstveno reč o opštoj gimnaziji, u njoj đaci ne nose uniformu. Takođe, „vojni” predmeti, a svi su fakultativni, mogu se izbrojati na prste jedne ruke. To su, recimo, Osnove vazduhoplovne teorije i tehnike i Topografija, a među predmetima je i Vojna obuka. Međutim, ona je, kako kažu u školi, „motivaciono-informativnog karaktera” i ne podrazumeva nikakav vojni dril. Recimo, nema marševanja pod punom borbenom opremom niti kopanja rovova. Ono što najviše liči na život u kasarni jeste ustajanje u 6.30 i postrojavanje pre obroka. Časovi za učenje su obavezni skoro svakog dana, ali su izlasci stvar dogovora sa pretpostavljenim, pod uslovom da za izlazak postoji dobar razlog i da đak nema slabe ocene. Učenici i dežuraju u školi.  

– Učenicima je na raspolaganju širok dijapazon vannastavnih aktivnosti, izbornih predmeta, posebnih oblika nastave... Nastavne posete aerodromu u Batajnici, Specijalnoj brigadi u Pančevu, kao i Vojnoj akademiji se podrazumevaju. Četvrtaci idu i na radnu ekskurziju – obilaze sve centre od značaja za budući poziv, kao što je padobranski bataljon u Nišu. Oni koji pohađaju veronauku idu i na, među učenicima izuzetno popularna, poklonička putovanja – objašnjava za „Politiku” Valerije Ljubičić, rukovodilac psihološko-pedagoškog aktiva Vojne gimnazije.

Kako ilustruje major Desimir Milićević, načelnik referata za civilno-vojnu saradnju u Vojnoj gimnaziji, đaci mogu da pohađaju kurs ronjenja, prve pomoći, plesa, borilačkih veština, a interesantno je da u školi postoje i kaligrafska, gimnastička, filološka, veslačka, novinarska i teniska sekcija. Tu su i skijanje, plivanje, orijentiring. Uče se dva jezika, a engleski je obavezan sve četiri godine. Moguće je uzeti i treći jezik.

Učenici, njih oko 300 trenutno, po ugovoru imaju mnoga prava, ali i značajne obaveze – sticanje diplome Vojne akademije, a potom i rad u sistemu odbrane. Ukoliko od školovanja odustanu, bilo u srednjoškolskim, bilo u studentskim danima, ili se upišu na drugi fakultet posle „VoGija”, moraju da vrate celokupni iznos koji je MO dotad u njih uložilo. A to se desi svakom petom učeniku – zbog toga što se predomislio, lošeg uspeha ili iz zdravstvenih razloga.

U Vojnu gimnaziju nije se nimalo lako upisati, a kamoli dobiti matursku diplomu:

– Poklanjanja ocena nema, niti gubljenja časova. Ko se ovde upiše, sazna mnogo zanimljivih stvari, upozna mnogo zanimljivih ljudi iz različitih delova zemlje, ali mora dosta i da uči – ističe Stefan Kikić (17) iz okoline Šapca, odličan učenik druge godine.

– Neke od prednosti života u internatu su to što se đaci ranije naviknu na život u grupi, pa kasnije na fakultetu nemaju problem prilagođavanja, ranije se osamostale – već u 15. godini počinju da jedu svoj hleb. Ovde ima i Beograđana, ali i dece sa sela. Što bi se reklo, ima i službeničke, i radničke, i zemljoradničke dece, ali i puno oficirske – ističe Ljubičić i primećuje da su među roditeljima retki biznismeni.

Neophodna natprosečna inteligencija

Na prijemnom za „VoGi”, koji se sprovodi u aprilu da bi kandidati koji ostanu „ispod crte” imali dovoljno vremena da se preorijentišu, sa 60 posto se vrednuje prethodni školski uspeh. Rade se testovi iz srpskog i matematike iz istih zbirki kao i u civilnim školama. Tu su i testovi opšte sposobnosti – „VoGi” ne prima đake ispotprosečne inteligencije. Na specijalnom poligonu na probu se stavljaju motorika i fizička spremnost, u skladu sa izuzetno zahtevnim programom „fizičkog” koji učenike kasnije čeka.