Недалеко од стадиона „Партизана”, у Хумској улици у Београду, налази се интернат једине средње школе у Србији чији ђаци добијају џепарац – од државе. Наиме, о трошку Министарства одбране, а по клаузулама уговора који родитељи потписују са овом институцијом, у пакету са ђачком књижицом Војне гимназије долазе и кров над главом у престоници, исхрана, уџбеници, свечана одећа, одлични услови за бављење спортом и пристојан џепарац у току све четири године школовања. Није стога нимало чудно што сваког пролећа почиње својеврсна трка за место у школи коју ђаци и наставници популарно зову „ВоГи”. Прошле године, за једну књижицу конкурисало је десет кандидата. Ове године биће уписано 120 ученика, а заинтересовани се могу пријавити до 1. априла. Ових дана на списку је већ око 500 потенцијалних ђака.

Ово је једина преостала средња школа у Србији која носи префикс „војна”, али, будући да је првенствено реч о општој гимназији, у њој ђаци не носе униформу. Такође, „војни” предмети, а сви су факултативни, могу се избројати на прсте једне руке. То су, рецимо, Основе ваздухопловне теорије и технике и Топографија, а међу предметима је и Војна обука. Међутим, она је, како кажу у школи, „мотивационо-информативног карактера” и не подразумева никакав војни дрил. Рецимо, нема маршевања под пуном борбеном опремом нити копања ровова. Оно што највише личи на живот у касарни јесте устајање у 6.30 и постројавање пре оброка. Часови за учење су обавезни скоро сваког дана, али су изласци ствар договора са претпостављеним, под условом да за излазак постоји добар разлог и да ђак нема слабе оцене. Ученици и дежурају у школи.  

– Ученицима је на располагању широк дијапазон ваннаставних активности, изборних предмета, посебних облика наставе... Наставне посете аеродрому у Батајници, Специјалној бригади у Панчеву, као и Војној академији се подразумевају. Четвртаци иду и на радну екскурзију – обилазе све центре од значаја за будући позив, као што је падобрански батаљон у Нишу. Они који похађају веронауку иду и на, међу ученицима изузетно популарна, поклоничка путовања – објашњава за „Политику” Валерије Љубичић, руководилац психолошко-педагошког актива Војне гимназије.

Како илуструје мајор Десимир Милићевић, начелник реферата за цивилно-војну сарадњу у Војној гимназији, ђаци могу да похађају курс роњења, прве помоћи, плеса, борилачких вештина, а интересантно је да у школи постоје и калиграфска, гимнастичка, филолошка, веслачка, новинарска и тениска секција. Ту су и скијање, пливање, оријентиринг. Уче се два језика, а енглески је обавезан све четири године. Могуће је узети и трећи језик.

Ученици, њих око 300 тренутно, по уговору имају многа права, али и значајне обавезе – стицање дипломе Војне академије, а потом и рад у систему одбране. Уколико од школовања одустану, било у средњошколским, било у студентским данима, или се упишу на други факултет после „ВоГија”, морају да врате целокупни износ који је МО дотад у њих уложило. А то се деси сваком петом ученику – због тога што се предомислио, лошег успеха или из здравствених разлога.

У Војну гимназију није се нимало лако уписати, а камоли добити матурску диплому:

– Поклањања оцена нема, нити губљења часова. Ко се овде упише, сазна много занимљивих ствари, упозна много занимљивих људи из различитих делова земље, али мора доста и да учи – истиче Стефан Кикић (17) из околине Шапца, одличан ученик друге године.

– Неке од предности живота у интернату су то што се ђаци раније навикну на живот у групи, па касније на факултету немају проблем прилагођавања, раније се осамостале – већ у 15. години почињу да једу свој хлеб. Овде има и Београђана, али и деце са села. Што би се рекло, има и службеничке, и радничке, и земљорадничке деце, али и пуно официрске – истиче Љубичић и примећује да су међу родитељима ретки бизнисмени.

Неопходна натпросечна интелигенција

На пријемном за „ВоГи”, који се спроводи у априлу да би кандидати који остану „испод црте” имали довољно времена да се преоријентишу, са 60 посто се вреднује претходни школски успех. Раде се тестови из српског и математике из истих збирки као и у цивилним школама. Ту су и тестови опште способности – „ВоГи” не прима ђаке испотпросечне интелигенције. На специјалном полигону на пробу се стављају моторика и физичка спремност, у складу са изузетно захтевним програмом „физичког” који ученике касније чека.