Društvo
Za istinu o Draži i protiv nje
Činjenice o pogubljenju Draže Mihailovića treba što pre da potvrde državni organi da bi se i na tu stranicu istorije konačno stavila tačka
Povodom serije tekstova o pogubljenju Dragoljuba – Draže Mihailovića, načelnika Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini, objavljenih u „Politici”, interesovanje javnosti za ovu temu raste.
Posebno su zanimljivi komentari naših ljudi u rasejanju čije je interesovanje evidentno kroz posete internet-sajtu „Politike”.
Desetine hiljada ljudi otvaralo je veb-stranice „Politike”, podržavajući napore Redakcije da se rasvetli sudbina glavnokomandujućeg čoveka vojske u otadžbini.
Njihovi komentari, kao i domaćih posetilaca sajta, mogu se, uglavnom, svrstati u tri grupe.
Jedni su za to da svakako treba do kraja istražiti kako je okončan život Draže Mihailovića.
Ne krijući svoje neskrivene simpatije za čiča-Dražu, oni upućuju sijaset optužbi na račun tadašnjeg komunističkog režima, odnosno njegovog prvog čoveka Josipa Broza Tita.
Oštre kritike usmeravaju na suđenje Mihailoviću za koje kažu da je bilo ishitreno, montirano, pa su i presude bile u duhu suđenja.
Drugu grupu komentara ispisuju ljudi koji Dražu Mihailovića smatraju izdajnikom svog naroda, saradnikom okupatora čiji su pripadnici činili nečuvena zverstva nad narodom.
Reč je o brojnim ubistvima nevinih žena, dece, staraca, o neznanim grobovima rasutim širom Srbije koje niko ne istražuje, pa „što bi se tražilo mesto stradalništva Draže Mihailovića”.
Dokumenta sakupljena u knjizi „O zločinima pripadnika Draže Mihailovića”, objavljenoj u Beogradu 1945. godine, govore da su oni najčešće u pravu.
Treću grupu pisaca komentara čine ljudi koji smatraju da ove i slične teme iz prošlosti predstavljaju samo opterećenje za sadašnjost i budućnost naroda i države, koja treba da brine o trenutnoj političkoj i finansijskoj situaciji.
Međutim, „Politika” ovakvim tekstovima, po cenu polemike, želi da događaje iz istorije, koji su u objavljivanim istorijskim knjigama uglavnom tretirani na ideološki i politički obojen način, što pre prenese na naučni teren.
Cilj nam je da se razjasne nejasnoće, bez namere da bilo koga optužujemo ili diskvalifikujemo, ili da ostrašćenost bilo koje vrste prevagne nad istorijskom istinom, kako bi takvo razmišljanje bilo pretočeno u bolju budućnost našeg potomstva, bez starih neraščišćenih računa.
Naravno, uz pomoć nadležnih državnih organa što očekuju sve tri, uslovno rečeno, grupe pisaca komentara „Politici”.
Dragan Vlahović
Tekst je objavljen u našem listu 23. aprila 2009. godine
Poslednji komentari
7.јула 1941.г је Жикица Јовановић ШПАНАЦ убио два Србина у цркви у Ваљеву!Богдана Лончара и Милана Браковића и то на Ивањдан!
Комунистичка партија је је искористила рат и окупацију на само да се избори за власт,што изборима није могла да уради,него и да уради суштински посао: да што више Срба нестане.
Само на простору српског народа бесни грађански рат!Само на простору Србије је однос сто Срба за једног Немца!Само се омладина Србије шаље непотребно на Сремски фронт да изгине.Само се Срби по завршетку рата подвргавају деловању комунистичког терора.Срби на крају плаћају највећу цену и у међукомунистичким обрачунима од 1948!
Комунисти разарају српство конструисањем неколико нових народа.
Комунисти,на крају,разарају Србију 1974.г на три дела са катастрофалним последицама којима нема краја.
Како би се Срби осећали да су Шпанци долазили да помогну једну страну у рату?То је ради Жикица у Шпанији.Убијао Шпанце.Вежбао убијање.
Pripisati cetnickom pokretu teror nad srpskim zivljem je produkt komunisticke propagande koja u srpskom narodu ne prolazi. Bilo je "cetnika", u stvari prerudenih partizana u cetnike, koji su zaista umeli da se prema zivlju ne samo bahatno ponasaju uz spremanje gibanice i raznih djakonija, bancenje i pijancenje i uz teror nad zenskinjama i ljudima uopste. Koliko je cetnicki pokret bio u osnovi politicki i obavestajno naivan najbolji je primer hapsenje Draze, u kome su ucestvovali neprovereni "cetnici", a u stvari komunizmom otrovani zlikovci (koji se i danas setaju po gradu, a da im ni dlaka sa glave ne fali). Ovo neka bude odgovor svakom ko se pita: a sta bi radio Draza sa komunuistima da je on slucajno iz rata izasao kao pobednik? Tito bi bio osudjen na robiju i potom bio pusten da ode uz dobru penziju u SSSR, one sa krvavim rukama na dozivotnu, a drugi bi se kao i danas setali Beogradom i bili nasi sugradjani. Tako bi to bilo u zemlji sa kraljem na celu.
Покрет ђенерала Драже Михаиловића је настао од Југословенске војне организације, која је формирала специјалну команду за герилске операције, Четничку команду, која је имала седам батаљона и свој штаб. После слома југословенске војне силе, из ове команде ће се развити Југословенска војска у Отаџбини, под командом Драже Михаиловића, јер је Југославија од стране окупатора распарчана. Македонија је предата Бугарској, Војводина Мађарској и Румунији, Истра и један део Словеније, као и читава Црна Гора, Италији. На немачко тражење, Косово и Метохија ја дата на управљање Албанији. Зар овоме великану још, наводно, тражимо кости по Ади?