Od sledeće školske godine u klupama 80 osnovnih i srednjih škola u Srbiji sedeće i četiri hiljade starijih od 17 godina koji još nisu završili osnovnu školu. Oni će biti prvi koji će dobiti šansu ne samo da završe osmoletku, već i da se obuče za posao odnosno struku koja se traži na tržištu rada kako bi mogli što pre da se zaposle.

– Ukoliko su završili šesti razred, a stariji su od 17 godina, u toku jedne školske godine pohađaće i završiti sedmi i osmi razred. Paralelno sa praćenjem nastave osmog razreda, ići će i na stručnu obuku kako bi se osposobili za neko od zanimanja za koje se traže stručnjaci na tržištu rada – objašnjava za „Politiku” Mirjana Milanović, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete i rukovodilac grupe za obrazovanje odraslih.

Prema rečima naše sagovornice, za one koji nisu završili ni prvi razred osnovne škole, osmoletka će trajati tri godine. Za godinu dana završiće prva četiri razreda, dok će peti i šesti, zajedno, pohađati godinu dana, kao i sedmi i osmi. Među onima koji nisu završili osnovnu školu najviše je onih sa završenim četvrtim razredom. Njihovo doškolovavanje trajaće dve godine. Svi oni će kada budu u osmom razredu pohađati i stručnu obuku kako bi stekli neko na tržištu rada traženo zanimanje. Dobiće svedočanstvo (javnu ispravu) o završenoj osnovnoj školi, kao i redovni đaci, tako da će sa tim moći, ukoliko žele, da pohađaju srednju školu, pa i da studiraju. Ali javnu ispravu o završetku stručne škole neće steći pohađanjem kursa stručne obuke koji će im biti zapravo sastavni deo projekta o završetku osnovne škole. Ta stručna obuka doneće im, veli naša sabesednica, samo „sertifikat o obučenosti za neki posao koji prepoznaje tržište rada”.

Vlada Srbije za realizaciju ovog projekta izdvojiće 30 odsto sredstava, dok će iz evropskih pretpristupnih fondova (IPA fondovi) stići četiri i po miliona evra. Njihovo doškolovavanje biće i u skladu sa budućim zakonom o obrazovanju odraslih koji bi trebalo da se iskroji do kraja godine.

Ne samo da je takav zakon neophodan da bi se naš obrazovni sistem razvijao po evropskim standardima, već i zbog toga što u Srbiji milion i po ljudi, odnosno, 46 odsto osoba starijih od 17 godina nema nikakvo zanimanje. Ili nisu završili osnovnu školu ili po završetku osmoletke nisu nastavili školovanje, a u osnovnoj školi đak se ne osposobljava za rad. Gotovo 24 odsto punoletnih građana završilo je samo osmoletku, dok je nepotpuno osnovno obrazovanje steklo nešto više od 16 odsto ljudi. Oko šest odsto je nepismenih.

Svima njima treba dati još jednu šansu, kako bi se uključili u rad. Uz to, brzi tehnički i tehnološki razvoj zahteva stalno obrazovanje ljudi. I penzioneri imaju pravo da se obučavaju za neke veštine za koje nisu imali vremena dok su radili. Recimo da slikaju, da uče neke strane jezike, ali i da se obuče da koriste kompjuter… U svetu su zato veoma popularni univerziteti za treće doba. Ovakve programe u našoj zemlji nude na primer radnički univerziteti, ali bi mogle da ponude i neke druge ustanove. Postoje i škole kompjutera, stranih jezika, kursevi krojenje, šivenja... Neformalni sektor obrazovanja nije, međutim, kod nas standardizovan i uglavnom izmiče kontroli države.

– Budućim zakonom o obrazovanju odraslih definisaće se uslovi i standardi i na osnovu toga licenciraće se i akreditovati institucije i programi, kontrolisati kvalitet i akreditovati nastavnici za rad sa tom populacijom. U toj oblasti će se zapravo naći prostor za upošljavanje nastavnika koji ne budu imali pun fond časova ili bi im zbog spajanja odeljenja i škola pretila opasnost da izgube posao – veli savetnik u Ministarstvu prosvete.

Nadležni tek treba da se opredele za model obrazovanja odraslih. U tome će, kaže Mirjana Milanović, prosvetne vlasti sarađivati sa postojećim institucijama za obrazovanje odraslih, Privrednom komorom, nevladinim sektorom, Unijom poslodavaca, Nacionalnom službom za zapošljavanje, sindikatima, zajednicom srednjih škola… U svetu postoje različita rešenja. U Nemačkoj se umanjuje porez na dohodak ljudima koji imaju svoju firmu, a ulažu u svoje obrazovanje. U Italiji je uspostavljen sistem vaučera. Ljudi dobiju vaučer i biraju program koji žele da pohađaju besplatno. U Belgiji vlada pokriva 50 odsto troškova dodatnog obrazovanja onima koji pohađaju programe u akreditovanim institucijama. U Sloveniji postoji i ispitni centar u kome svako može da, posle polaganja određenih, standardizovanih ispita, dobije potvrdu svojih kompetencija.

Aleksandra Brkić