Од следеће школске године у клупама 80 основних и средњих школа у Србији седеће и четири хиљаде старијих од 17 година који још нису завршили основну школу. Они ће бити први који ће добити шансу не само да заврше осмолетку, већ и да се обуче за посао односно струку која се тражи на тржишту рада како би могли што пре да се запосле.

– Уколико су завршили шести разред, а старији су од 17 година, у току једне школске године похађаће и завршити седми и осми разред. Паралелно са праћењем наставе осмог разреда, ићи ће и на стручну обуку како би се оспособили за неко од занимања за које се траже стручњаци на тржишту рада – објашњава за „Политику” Мирјана Милановић, самостални саветник у Министарству просвете и руководилац групе за образовање одраслих.

Према речима наше саговорнице, за оне који нису завршили ни први разред основне школе, осмолетка ће трајати три године. За годину дана завршиће прва четири разреда, док ће пети и шести, заједно, похађати годину дана, као и седми и осми. Међу онима који нису завршили основну школу највише је оних са завршеним четвртим разредом. Њихово дошколовавање трајаће две године. Сви они ће када буду у осмом разреду похађати и стручну обуку како би стекли неко на тржишту рада тражено занимање. Добиће сведочанство (јавну исправу) о завршеној основној школи, као и редовни ђаци, тако да ће са тим моћи, уколико желе, да похађају средњу школу, па и да студирају. Али јавну исправу о завршетку стручне школе неће стећи похађањем курса стручне обуке који ће им бити заправо саставни део пројекта о завршетку основне школе. Та стручна обука донеће им, вели наша сабеседница, само „сертификат о обучености за неки посао који препознаје тржиште рада”.

Влада Србије за реализацију овог пројекта издвојиће 30 одсто средстава, док ће из европских претприступних фондова (ИПА фондови) стићи четири и по милиона евра. Њихово дошколовавање биће и у складу са будућим законом о образовању одраслих који би требало да се искроји до краја године.

Не само да је такав закон неопходан да би се наш образовни систем развијао по европским стандардима, већ и због тога што у Србији милион и по људи, односно, 46 одсто особа старијих од 17 година нема никакво занимање. Или нису завршили основну школу или по завршетку осмолетке нису наставили школовање, а у основној школи ђак се не оспособљава за рад. Готово 24 одсто пунолетних грађана завршило је само осмолетку, док је непотпуно основно образовање стекло нешто више од 16 одсто људи. Око шест одсто је неписмених.

Свима њима треба дати још једну шансу, како би се укључили у рад. Уз то, брзи технички и технолошки развој захтева стално образовање људи. И пензионери имају право да се обучавају за неке вештине за које нису имали времена док су радили. Рецимо да сликају, да уче неке стране језике, али и да се обуче да користе компјутер… У свету су зато веома популарни универзитети за треће доба. Овакве програме у нашој земљи нуде на пример раднички универзитети, али би могле да понуде и неке друге установе. Постоје и школе компјутера, страних језика, курсеви кројење, шивења... Неформални сектор образовања није, међутим, код нас стандардизован и углавном измиче контроли државе.

– Будућим законом о образовању одраслих дефинисаће се услови и стандарди и на основу тога лиценцираће се и акредитовати институције и програми, контролисати квалитет и акредитовати наставници за рад са том популацијом. У тој области ће се заправо наћи простор за упошљавање наставника који не буду имали пун фонд часова или би им због спајања одељења и школа претила опасност да изгубе посао – вели саветник у Министарству просвете.

Надлежни тек треба да се определе за модел образовања одраслих. У томе ће, каже Мирјана Милановић, просветне власти сарађивати са постојећим институцијама за образовање одраслих, Привредном комором, невладиним сектором, Унијом послодаваца, Националном службом за запошљавање, синдикатима, заједницом средњих школа… У свету постоје различита решења. У Немачкој се умањује порез на доходак људима који имају своју фирму, а улажу у своје образовање. У Италији је успостављен систем ваучера. Људи добију ваучер и бирају програм који желе да похађају бесплатно. У Белгији влада покрива 50 одсто трошкова додатног образовања онима који похађају програме у акредитованим институцијама. У Словенији постоји и испитни центар у коме свако може да, после полагања одређених, стандардизованих испита, добије потврду својих компетенција.

Александра Бркић