Србија је, последњих неколико година, како се процењује, изгубила више од 6.000 доктора наука који раде у иностранству, док се мали број њих одлучио да стечено знање ван наше земље „инвестира” управо у домовини, због дугог чекања на нострификацију дипломе.

Прецизан податак о броју доктораната који раде у иностранству, али и оних који желе да се врате у Србију не постоји, потврдио је Танјугу државни секретар у Министарству науке и просвете Радивоје Митровић.

„Један од проблема је спорост у поступку нострификације докторских дисертација стечених у иностранству. Због тога је Министарство формирало радну групу која је донела Правилник о признавању претходно стечених знања у функцији наставка школовања”, рекао је Митровић.

Он је објаснио да се на нострификацију дуго чека, јер поједини чланови комисија „вагају” колико се котира универзитет на коме је неко докторирао, али и тема докторске дисертације.

Да се на нострификацију допломе чека и две године потврђује Андреј Фајгељ који је у Француској магистрирао и докторирао француски језик.

„Имао сам проблема да нострификујем диплому и две године сам чекао да се неко одобровољи и лупи ми печат на диплому”, изјавио је Танјугу Фајгељ и додао да се, ипак, одлучио за повратак у Србију, јер је ово његова земља.

Он је казао да се одлучио за повратак, јер је држава годинама улагала у његово образовање, па је одлучио да јој се на тај начин одужи.

И Ненад Вукмировић (30) истраживач у Институту за физику, који је докторирао у Енглеско и радио у САД, одлучио је да се врати, јер, како је напоменуо, у Србији има добре услове за бављење науком.

„Мој мотив за повратак је био тај што сам рођен овде, али и што у Институту имам исте услове да се бавим научно-истраживачким радом као и у иностранству”, изјавио је Вукмировић и напоменуо да му је драже да живи у Србији.

Његов колега, Игор Станковић (35), који је докторирао у Немачкој и неко време радио у Белгији, такође је одлучио да се врати у Србију.

„Овде је бољи квалитет живота, Белгијанци су лењи и депресивни, па нисам желео да моја деца одрастају у таквој средини”, казао је Танјугу Станковић.

Државни секретар Митровић истакао је да држава треба да охрабри све људе који са таквим знањем желе да се врате, а то ће урадити решавањам правних питања, побољшањем квалитета научно-истраживачке опреме, обезбеђивањем нових станова за научнике, али и омогућавањем да истраживачи у научно-истраживачким центрима буду адекватно плаћени.

Митровић је рекао да је баш због побољшања услова и улагања у науку и образовање, Србија од Европске банке за обнову и развој узела кредит.

„Тим новцем ћемо покушати да задржимо оне најбоље студенте, али и да покушамо да вратимо више истраживача из иностранства”, казао је Митровић.

Иако у Министарству науке и просвете не постоје тачни подаци о броју доктораната који су се вратли или желе да се врате у земљу, председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дундор казала је да њих више од 6.000 ради у иностранству.

„Млади научници су из Србије одлазили у три таласа - током седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Чак 50 одсто оних који докторирају на Факултету за физичку хемију оде у иностранство одмах по стицању звања доктора наука”, рекла је Дондур, која и предаје на овом факултету. Професорка Дондур је истакла да има доста младих доктора наука који желе да се по стицању ове титуле из света врате у Србију, али да због скупог и дуготрајног процеса признавања дипломе одустају.

„Код нас процес признавања диплома траје и више од годину дана, што је за неког ко ради у иностранству бескрајно дуго и зато ће се пре одлучити да посао нађу у некој европској земљи”, истакла је Дондур.

Професорка је казала и да они који се, ипак, врате, у Србији имају добре услове за рад у науцно-истраживачким установама. „Ти услови нису, наравно, као у великим истраживачким центрима, али су знатно бољи него што су били некада”, напоменула је Дондур.

Да у Србији млади доктори наука имају техничке услове за наставак научно-истраживачких радова потврдио је и ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић.

Он је казао да је у те сврхе у последњих неколико година Универзитет у Новом Саду набавио доста савремене опреме.

„Према најавама, и у наредном периоду биће набављено још опреме неопходне за истраживање”, рекао је Весковић Танјугу и додао да су млади истраживачи најчешће незадовољни ефикасношћу валоризације њиховог рада на прави начин.

Подсећајући да су се српски научници до сада такмичили само „у регионалној лиги с регионалним научницима”, Весковић је указао да су „сада прешли на територију ЕУ где се морају истаћи кроз одговарајуће међународне пројекте”.