Врх таласа загађене дунавске воде сутра би требало да стигне до Београда, али, према речима Ивице Дачића, министра унутрашњих послова, не треба очекивати велико загађење. Како је објаснио, у врху таласа који је стигао до Новог Сада загађење је мање него што је било у појединим локалним случајевима.

– Не би требало да буде великих проблема. Ипак, водом из Дунава се, посредством фабрика за прераду воде, снабдева око 50.000 људи и Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије ће, у сарадњи с другим надлежним органима благовремено реаговати, уколико буде било потребе – рекао је Дачић јуче у Земуну, на контролној тачки Републичког хидрометеоролошког завода.

Представник Сектора за ванредне ситуације, Миодраг Лазић, истакао је да се у 36 ванредних контрола воде код Бездана показало да је она у другој категорији квалитета, што је био случај и пре изливања токсичног муља у Мађарској.

Ипак, Божо Далмација, директор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине на Природно-математичком факултету у Новом Саду, упозорава да би надлежни у Србији требало да, бар још годину дана, прате да ли ће доћи до промена у седименту Дунава јер нису све материје растворљиве у води и није могуће сагледати све у овом тренутку.

– Анализе воде нису довољне јер, иако нема опасности у њој, отпадни муљ би могао да уђе у седимент који се креће низводно и промени му састав – објашњава професор Далмација за „Политику” истичући да би анализе требало обавити што пре како би се сазнало да ли у муљу има негативних промена које би могле утицати на животну средину.

Према његовим речима, у токсичном муљу који се излио из фабрике алуминијума у Мађарској се вероватно налазе једињења титана, галванијума и ванадијума.

– Ова једињења не би требало много да утичу на животну средину код нас, највећи утицај би могла имати на месту изливања муља, али с обзиром на то да у Србији постоје стручно оспособљени људи и адекватна опрема за мерење седимента, требало би обратити пажњу – истиче наш саговорник и додаје да није довољно узимати узорак само с површине реке.

– Квалитет воде би требало проверавати по вертикалној дужи, односно од врха до дна – каже професор Далмација.

Бранислав Гаврић, помоћник директора Сектора за заштиту животне средине Републичког хидрометеоролошког завода, потврдио је да ова институција располаже људским и техничким ресурсима неопходним за обављање оваква анализе, те не искључује могућност да ће она бити урађена.

Б. Малиш