Могућност да са часова масовно изостају, а да их то не кошта обилато су искористили средњошколци стручних школа. Ниједном, чак иако им је због одсуствовања са наставе изречен укор директора, по закону није смела да се смањи петица из владања. Зато би се укупан збир ђачких изостанака забележен у дневницима српских школа у управо завршеној наставној години мерио десетинама милиона. Званична статистика о пропуштеним или избегнутим часовима не постоји. Али, ни просветне власти не споре да су за вртоглави скок броја изостанака криве „рупе” у актуелном Закону о основама система образовања и васпитања. Зато је Влада Републике Србије утврдила предлог Закона о изменама и допунама закона о образовању и упутила га Скупштини на усвајање.

– Вређање професора, кашњење 30 минута на час, телефонирање и шетање по учионици у току предавања, дизање ногу на сто – то нису теже повреде ђачких обавеза по важећем закону. Тек у комбинацији са учесталим чињењем лакших повреда обавеза, ђаци могу сносити последице изостајања са часова и то кад сакупе најмање 35 неоправданих. Проблем је што су актуелним прописима поштеђени одговорности, што их је охрабрило да избегавају наставу – сматра Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Према анализи форума у средњим стручним школама, број изостанака се просечно креће од 150 до више од 200 по ђаку. То значи да у току школске године средњошколци нису били на часовима више од месец дана. Антић тврди да нема средње стручне школе у којој број изостанака није алармантан. У Школи за негу лепоте у одељењу од 29 ученика било је 5.637 изостанака, то је 195 по ђаку. Матуранти Електротехничке школе „Раде Кончар” имали су у просеку 193 оправдана и 30 неоправданих изостанака. У Медицинској школи „Београд” ученици једног одељења трећег разреда у рубрици одсутни са часа уписани су 4.569 пута.

– Директори не желе да саопште податке јавно страхујући да школа због тога не остане на лошем гласу посебно не сада када се навршени основци опредељују где ће да наставе образовање – каже Антић, уверен да деца беже из средњих стручних школа, јер их не интересују занимања која су уписали, а родитељи правдају изостанке.

„Другачије је у гимназијама, јер родитељи воде рачуна да ли деца редовно одлазе у школу и какав успех постижу”, сматра Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија.

– Највише изостанака има у Четрнаестој београдској гимназији. Претежно су оправдани. До сто одсуствовања са часа по ученику у току школске године је у реду, то је око 16 дана – појашњава Сокић.

Потврду да је број изостанака посебно увећан у време закључивања оцена инспектори су потврдили Републичкој просветној инспекцији, каже њен начелник Велимир Тмушић.

– Раније је било дефинисано на основу ког броја неоправданих изостанака се смањује оцена из владања, садашњи закон то не предвиђа. Неоправдани изостанци нису довољан основ да се у дисциплинском поступку смањи оцена из владања. Мислим да је то допринело повећању броја неоправданих, првенствено у средњим школама и зато ће се вратити на старо. Када предлог о изменама буде усвојен максималан дозвољен број неоправданих изостанака биће 25. Али, већ после десетог, школе ће морати да обавесте родитеље и моћи ће да изрекну укор ђаку и смање му оцену из владања – каже Тмушић.

Предлог измена закона мора бити усвојен до августа, додаје он, и напомиње да ће се систем заокружити тек кад се донесу још два закона – о основној и о средњој школи зато што не могу бити исте одговорности ученика основне и средње школе, јер основна је обавезна а средња не.

----------------------------------------------

Немоћни без правилника о оцењивању

„Откако је на снази нови закон немамо подзаконска акта којима се ближе одређују критеријуми на основу којих би наставници и руководиоци школа требало да поступају. Конкретно за владање и општи успех у закону пише да „начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање прописује министар”, а правилник о оцењивању још није донео. Шта нама значе измене закона ако не добијемо црно на бело правилник који каже да, на пример за више од 25 неоправданих изостанака оцена из владања се смањује на четири, три, два, један и колико изостанака евентуално подразумева искључење ђака из школе. Без тога смо немоћни – закључује Весна Живановић-Бабић, директор Трговачке школе.

Просечан број изостанака у Трговачкој 150 по ученику, наравно да сви имају петице из владања. А општи успех зависи од те оцене.