Више од 70 особа које су чврсто решиле да цигарети кажу последње „збогом” чека септембар да почне с програмом одвикавања од пушења у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду. Томислава Гргуровић, дефектолог у Саветовалишту за одвикавање од пушења, истиче да је од 2003. године више од хиљаду пушача прошло кроз програм одвикавање од никотина, али додаје да је велику гужву у чекаоницама ове здравствене установе направио закон о забрани пушења у затвореним просторијама који је ступио на снагу прошлог новембра. Од тада, сваког месеца више од 30 особа потражи помоћ стручњака у остављању цигарете.

– Наши пацијенти нерадо признају да их је закон „натерао” да оставе дуван, већ објашњавају да им је досадило да се смрзавају на улици са упаљеном цигаретом или кажу да им је дуван постао скупо задовољство. У суштини, страх од озбиљних болести које проузрокују дуван је највећи мотивациони фактор за остављање цигарета. Особе почињу да размишљају о престанку пушења тек када почну озбиљнији здравствени проблеми – с циркулацијом, дисањем, високим крвним притиском и „претећим” инфарктом или шлогом – каже Томислава Гргуровић.

На почетку програма „Прекини сада – седам корака до слободе” ради се тест којим се мери степен зависности од никотина, а остављање дувана подразумева велико чишћење јеловника из кога се избацују кафа и бројна зачињена јела. Бављење физичком активношћу саставни је део програма одвикавања, каже наша саговорница, која након дугогодишњег искуства у раду с пушачима оцењује да жене теже остављају цигарету.

На питање колико особа успева да остави цигарету уз стручну помоћ, наша саговорница каже да у неким групама чак 90 одсто особа апстинира, а негде је проценат 40 одсто – у просеку се може рећи да између 60 и 80 одсто особа каже цигарети „збогом”.

Градски завод за плућне болести и туберкулозу је само једна од четрдесетак здравствених установа при којима се налазе саветовалишта за одвикавање од пушења која су отворена на иницијативу Министарства здравља Србије и у којима раде тимови стручњака едукованих да пушачима помогну да се ослободе никотинске зависности. Осим у престоници, саветовалишта за одвикавање од пушења отворена су у 28 градова Србије, а адресе ових здравствених установа могу се наћи на сајту Министарства здравља.

У саветовалиштима се спроводи индивидуална и групна терапија, а саставни део програма остављања цигарета чини и детоксикација организма од никотина, психотерапија која је усмерена на мењање понашања особе и психолошка супортивна психотерапија. Сва ова саветовалишта налазе се под стручним надзором Министарства здравља и здравствени радници који пушачима помажу да изађу из лавиринта никотинске зависности су прошли кроз специјалну и сертификовану едукацију.

И у саветовалишту за одвикавање од пушења у београдском Дому здравља „Савски венац” примећују велико интересовање пушача за остављање цигарета откако је на снагу ступио нови закон. Према речима др Надежде Бегенишић, недељно се пријави између 10 и 20 особа које су решиле да се ослободе никотинске зависности, а први који су прошли кроз програм одвикавања од пушења били су запослени у овој здравственој установи.

– Осим снажне воље пушача, за решавање никотинске зависности веома је важна и подршка у породичном и радном окружењу. Ми смо за наше запослене организовали такмичење и особе које су најдуже издржале без запаљене цигарете награђивали смо приликом националног и међународног дана без дуванског дима – каже наша саговорница.

Задовољство београдских лекара, међутим, не деле запослени у Центру за превенцију пушења у Дому здравља Сремска Митровица, а Зорица Вучковић, главна сестра у овом центру, каже да између 14 и 16 особа месечно затражи помоћ лекара у овом саветовалишту. „Наше искуство говори да свега петина пушача трајно остави цигарету, а дувану се каже збогом пре свега из здравствених и материјалних разлога“, каже наша саговорница.

К. Ђорђевић