Идеје писаца будућег грађанског законика о новчаној накнади породицама са троје деце, сурогат материнству и оснивању алиментационог фонда, заживеће у Србији тек 2013. године, уколико буду прихваћене.

Помоћник министра правде Војкан Симић каже за „Политику” да је рад на будућем грађанском законику изузетно сложен, дуготрајан и значајан државни посаои да се обриси целокупног текста нацрта могу очекивати крајем 2012. године.

Он истиче да је наталитет стратешко питање за опстанак Србије и да би држава морала, и пре доношења грађанског законика, пронаћи начине да подстакне рађање.

– Кодификација грађанског права је дуготрајан законодавни процес, који се ради годинама.Идеје које се појављују у преднацртима могу истовремено да послуже и за измену постојећих, важећих, закона док посао на изради и усвајању законика не буде завршен – каже Симић.

– Државну помоћ породицама које са троје деце доприносе наталитету комисија је предложила због изразито негативног природног прираштаја, који износи минус 35. То је само једна од мера, а у тексту постоји начелна одредба која обавезује државу да подстиче рађање деце – каже Симић.

„Држава је дужна да финансијским, пореским, радноправним, економским, социјалним и другим мерама и активностима посебно подстиче рађање деце. Посебним прописима се уређује подстицање рађања”, пише у члану 6. преднацрта будућег грађанског законика за област породичних односа.

– Предложена решења нису коначна, већ су то само отворена питања за дебату, стручну и лаичку, како би се унапредио друштвени и правни живот у области грађанског права. Због тога се у тексту налазе алтернативе на доста предложених одредаба, које би требало да подстакну дебату – каже Симић.

– У медијима је помињан износ од 20.000 динара месечне помоћи државе мајкама са троје деце до пунолетства трећег детета. То је била процена једног члана комисије, која се уопште није бавила висином могуће накнаде, нити је то њен посао. Циљ комисије био је да понуди једну од идеја за повећање наталитета, јер је држава обавезна да пронађе начин да тај, сада застрашујући, однос између рађања и умирања у Србији промени у корист рађања – објашњава Војкан Симић.

Зато је „демографска накнада” заправо идеја о којој треба даље да се разговара.

– Комисија не лицитира са месечним износом, али је дала идеју о могућности плаћања неке врсте накнаде као помоћи и мотивисања за рађање –каже Војкан Симић.

А да ли се месечна накнада за треће дете може увести и пре усвајања грађанског законика, путем неког посебног прописа?

– Можда је предлог о демографској накнади неприхватљив у овом тренутку, али треба видети има ли других идеја. Зато ову идеју треба сагледавати у перспективи, а не с обзиром на тренутну ситуацију. Такође, сигурни смо да само накнада не може да промени стање, већ је потребан низ системских мера и промена. Не правимо законик за данас, него за будућност. То није дневна политика и идеје о подстицању рађања немају никакве везе са дневном политиком. Реч је о стратешким решењима у будућем законику који треба да се примењује у Србији наредних деценија – каже Симић.

Српски грађански законик био је у примени читав век, од 1844. до 1945. године. После тога доношени су посебни закони за поједине области грађанског права. И сада се примењују Породични закон, Закон о наслеђивању, Закон о облигационим односима, Закон о основама својинскоправних односа и други.

– Идеја Владе Србије била је да се обнови кодификација грађанског права и да се на тај начин вратимо традицији, прихватајући истовремено нове идеје које нас очекују у хармонизацији са прописима ЕУ. Грађански законици у многим европским земљама, чланицама ЕУ, трају вековима и опстају као константа, без обзира на промене система државне власти и политике – каже помоћник министра правде на крају разговора за наш лист.

----------------------------------------------------------

Ванбрачне геј заједнице

У Србији у овом тренутку није могуће закључење брака између особа истог пола, али преднацрт будућег грађанског законика предвиђа да се „заједница живота лица истог пола уређује посебним законом”, уз напомену да треба разматрати могућност увођења регистрације ванбрачних заједница.

–Неки западни правни системи увели су истополне бракове, право на родитељство и право на усвајање деце у таквим браковима. У нашој средини то су још увек табу теме, а комисија је у преднацрту само отворила то питање у једном сегменту, али брак у овом тренутку остаје „законом уређена заједница живота жене и мушкарца” – каже Војкан Симић.