Zaljubljenik u matematiku

Vene Bogoslavov (Foto L. Vuletić)

Godišnje oko 40.000 ljudi kupi knjige koje je on napisao, više stotina njih svakodnevno ih prelistava, većina provodi desetine sati učeći iz njih. Jedan je od najtiražnijih autora, sa čak 1.900.000 prodatih primeraka. Kada kažete „Veneove zbirke”, pedesetogodišnjaci će se odmah setiti časova matematike, kao i sadašnji gimnazijalci, kojima je profesor možda baš juče zadao da urade za domaći zadatke „iz Venea” od broja 14 do broja 20.

Do završnog razreda gimnazije, Vene Bogoslavov, naš najpoznatiji profesor matematike, rodom iz okoline Bosilegrada, nije mnogo mario za ovaj predmet. Matematiku je zavoleo vežbajući je sam, bez profesora, iz knjiga koje su mu, kako on kaže, slučajno došle pod ruku.

– Tada je bilo vrlo malo udžbenika, a u osmom razredu gimnazije cele godine nisam imao profesora matematike, tek u maju je došao matematičar iz vranjanske gimnazije i onda nam je školska godina produžena, pa smo celo leto radili samo matematiku da nadoknadimo propušteno – seća se Bogoslavov.

Maturirao je sa ocenom pet i upisao prirodno-matematički fakultet. Radni vek proveo je u učionici, među đacima, a o „sluškinji fizike” i kvalitetu nastave stalno je brinuo kao član mnogih stručnih odbora. Kolege kažu da redovno dolazi na svako takmičenje iz matematike da pomogne, ako treba da dežura ili pregleda zadatke. Opravdane izostanke pišu mu poslednjih godina, jer otkad je dobio unuke slobodne trenutke posvećuje njima. Najboljim matematičarima iz Pete gimnazije dodeljuje svetosavsku stipendiju i često svraća u ovu školu u kojoj je predavao od 1965. godine do penzionisanja 1999. godine.

Ono po čemu ga znaju i „široke narodne mase”, zbirke rešenih zadataka iz matematike nastale su na početku njegove profesorske karijere. Najstariji od četiri udžbenika je upravo onaj sa kojim se đaci najkasnije upoznaju – zbirka za četvrti razred. Nedavno je u Petoj gimnaziji proslavljeno jubilarno četrdeseto izdanje ovog udžbenika, koji je do sada štampan u oko 298.500 primeraka.

– Kada sam počeo da radim prvo sam tri godine predavao u zanatskim školama, onda sam prešao u Jedanaestu gimnaziju, a kada sam došao u Petu dobio sam jedno odeljenje maturanata prirodnog smera – tada su prvi put u gimnaziji uvedeni prirodni i društveni smer. Imali smo samo plan i program koji smo morali da realizujemo i nikakav udžbenik i priručnik za učenike sa prirodnog smera – seća se profesor Bogoslavov.

Zaljubljenik u matematiku, profesor Vene je, osim svojih, u beležnici prikupljao i zadatke koje su njegove kolege davale đacima iz drugih gimnazija – svaki koji bi mu se dopao bio je uredno zapisan.

– Za godinu dana prikupio sam oko 1.000 zadataka i kada sam primetio da to liči na zbirku koja bi mogla biti od pomoći mojim kolegama odlučio sam da rukopis ponudim za štampu Zavodu za udžbenike. Iako ga je recenzent, čuveni profesor matematike Bogoljub Stanojević, ocenio kao odličan, on je odležao u Zavodu dve godine, jer je izvesni profesor V. T. naredio da se ne objavi – priča Bogoslavov.

Prilika se pojavila kada je Savremena administracija otvorila odeljenje za izdavanje udžbenika i bili su im potrebni rukopisi. Tek tada, 1968. godine zbirka rešenih zadataka iz matematike ugledala je svetlost dana. U godinama koje su sledile, ovom udžbeniku pridružile su se još tri zbirke za svaki razred srednje škole, kao i još sedam drugih matematičkih naslova.

– Posle prvog izdanja direktor Pete zagrebačke gimnazije rekao mi je da su oni za biblioteku naručili 10 primeraka knjige i to je bilo prvo moje saznanje da je zbirka prešla granice Srbije. Onda sam od pokojnog kolege Živote Joksimovića iz Pule dobio razglednicu na kojoj je napisao da su sve četiri moje knjige u izlogu u knjižari u ovom gradu. Jedna grupa đaka poslala mi je razglednicu sa Ohrida obaveštavajući me da se i tamo prodaju zbirke. Nedavno mi je na proslavi 35 godina mature bivša učenica pričala da je njen suprug, rodom iz Opatije, na tamošnjoj Pomorskoj akademiji koristio moje zbirke, a koriste ih sada i njihova dva sina – kaže Bogoslavov.

Do današnjeg dana gotovo svi profesori matematike koriste Veneove zbirke dok neki njima i plaše đake. A kakav je profesor bio Vene?

– U početku sam bio strog pri ocenjivanju i čak se desilo da su se dve učenice ispisale iz razreda, navodno baš zbog mene. To je bila druga godina kako sam bio u Petoj, ali to se više nije dešavalo. U to vreme nisam bio siguran da li dobro predajem, ali sam posle testiranja maturanata koje je organizovao Pedagoški zavod na kojem su moji maturanti bili najbolji u Beogradu dobio potvrdu svog rada i od tada više nije bilo nikakvih problema, čak su neki učenici tražili da budu kod mene u odeljenju – rekao je Bogoslavov.

Dobitnik mnogobrojnih priznanja sa osmehom govori o svojim najvećim nagradama – kod njega su se školovale čitave porodice, od mame i tate do njihove dece, a među njegovim đacima su čuveni lekari i advokati, profesori univerziteta.

Uz svoje zbirke u kojima su zadaci poređani od lakšeg ka težem, dobro odabrani, sistematizovani u oblasti, sadašnjim i budućim đacima profesor Vene dodaje i ovaj savet.

– Ja sam imao običaj da kažem – matematiku treba raditi kao što se trenira fudbal. Onaj ko je stalno na treningu ostaje u formi i na utakmici postiže odlične rezultate. Tako i matematiku treba vežbati, vežbati i samo vežbati i tek onda znanje će doći na svoje mesto – ističe Bogoslavov.