Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 19. maja – Uz pogled na maturante koji su po varošima Evrope, pored 17 gradova u Srbiji, u petak otplesali „četvorku” (ovdašnji naziv za „kadril”) kako bi zajedno oborili Ginisov rekord u masovnom sinhronizovanom plesu, malo ko je, izvan granica Slovenije, gledajući parove obučene u majice različitih boja, slutio da se iza razigranog plesa odvija i „igra iza kulisa”, kako situaciju opisuju slovenački mediji. Napor da se obori Ginisov rekord prerastao je u kavgu organizatora „dve iste priredbe na istu temu”, koja se prelila i preko granica Slovenije.

Dok je 10.000 maturanata plesalo širom Srbije na zvuke Štrausove operete „Slepi miš”, oni nisu ni sanjali da u stvari nisu učestvovali u poduhvatu „Ples sa Evropom – maturantska parada 2008”, kako je to predstavljeno javnosti.

U Sloveniji je to bila „Maturantska parada 2008”, a njeno obeležje su narandžaste majice. Iste majice, jer se radi o istom organizatoru – ovdašnjoj najvećoj plesnoj školi „Urška” – nosili su i maturanti iz Beograda, Novog Sada, Srbobrana, Pančeva, Niša, Pirota, Leskovca… a plesali su sa vršnjacima iz Ljubljane, Ljutomera, Škofje Loke, Kranja, Postojne, Nove Gorice, Tolmina (Slovenija), te Zagreba, Bjelovara, Daruvara, Garešnice, Grubišnega Polja, Čazme, Metkovića (Hrvatska), odnosno Sarajeva, Banja Luke, Širokog Brijega (BiH) i Skoplja i Ohrida (Makedonija).

A za koga su „kadril” plesali maturanti u Kraljevu, Jagodini, Zrenjaninu, Kruševcu, Zaječaru… koji su nosili crvene majice? Oni su bili pod patronatom „Plesne zveze Slovenije” (plesni savez).

Loša vest jeste da „ekipe” u narandžastim, odnosno crvenim majicama nisu plesale za isti cilj, niti za zajedničkog organizatora (iz Slovenije). Naprotiv, plesali su jedni protiv drugih, ako je suditi prema rečima šefova „Urške”, odnosno „Plesne zveze”. Jedino što im je zajedničko jeste da bi svi hteli da uđu u Ginisovu knjigu rekorda.

O čemu se radi? Slovenačka javnost je već više od dve godine svedok neobičnog duela dve plesne frakcije u Sloveniji koje su u svoj konflikt uspele da uvuku maturante (i njihove mentore) ne samo iz matice, nego i iz devet država u regionu. Obe grupe se bore za „primat” i „autorska prava” na osnovnu ideju – masovan ples maturanata po završetku školske godine, a sa ciljem „ući u Ginisa”.

„Kad se ne bi nastavila tradicija slovenačkih kavgi, zajedničku ’četvorku’ zaplesalo bi više od 50.000 maturanta”, prokomentarisala je, jetko, ljubljanska POP TV centralni događaj koji se u petak odvijao ne samo u slovenačkoj prestonici nego i u glavnim gradovima eksjugoslovenskih republika, uz nekoliko pridruženih varošica iz država takozvane Nove Evrope (Češka, Mađarska i Slovačka) koje su 2004, zajedno sa Slovenijom, ušle u Evropsku uniju. Iako je ove godine naoko oboren prethodni rekord, jer je glavna ulica u Ljubljani, Bečka (bivša Titova) bila zatvorena na nekoliko sati dok je duž nje u četiri reda plesalo oko 11.000 maturanata, malo ko se bavio činjenicom da se tako lep broj mladih okupio zbog manifestacije koja se prelila preko državnih i EU međa. Medije nije toliko zanimalo šta se dešava „na bini”, već iza nje. A to je – prebrojavanje. Prvak „Plesne zveze” je pred kamerama priznao da i ove godine broji koliko plesača igra za konkurenciju (narandžasti), dok su pljuštala novinarska pitanja poput: „Čiji je rekord?”

To je dilema – čiji je primat, Rudija Kocbeka („Plesna zveza”) ili rivala Tomaža Ambroža iz „Urške”, koji tvrdi da je autor ideje o masovnom maturantskom plesu, čega se dosetio pre osam godina. Nekoliko godina je fešta tekla u simbiozi – „Urška” je uz „Plesnu zvezu” vodila priredbu širom Slovenije, dok sujeta dvojice plesnih vođa nije izbila u prvi plan. Svađa je postala javna, pale su teške reči i od tada je Slovenija podeljena na dva dela, bar što se plesa tiče. Kako je u dvomilionskoj Sloveniji nedovoljno mlade populacije da se nadigra protivnik, prepirka je prešla preko granica, preobučena u lepu ideju „plesa za Evropu”. Dabome da su je vršnjaci slovenačkih maturanata iz zemalja koje žele u Uniju oberučke prigrlili. Verovatno bi učestvovali i da nije u pitanju borba za Ginisa, ali ovako je sve još primamljivije.

I dok se mariborska žila kucavica, most preko Drave, tresao pod težinom maturanata obučenih u crvene majice, sa njima su sinhronizovano u „četvorci za Ginisov rekord” pod patronatom „Plesne zveze” (koja je u međuvremenu za svoje sedište izabrala štajersku prestonicu Maribor, jer je „Urška” glavna u Ljubljani) plesali vršnjaci iz Celja, Novog Mesta, Murske Sobote, Ptuja, Velenja, Trbovlja, Slovenj Gradca, Litije, Pirana, Kopra, Metlike, Kočevja, Ravni na Koroškem, Lendave, Trebnja, Sežane, Krškog, Šentjerneja, Slovenskih Konjica, Ljutomera i Slovenske Bistrice. Preko „grane” su poduhvat „Plesne zveze” u okviru European Quadrilla Dance Festivala odradili maturanti iz Kraljeva, Jagodine, Zrenjanina, Kruševca, Zaječara (Srbija), odnosno Osijeka, Belog Manastira, Našica, Valpova, Donjeg Miholjca, Đakova, Varaždina (Hrvatska), te Sombatelija (Mađarska), plus Sarajeva i Mostara (Bosna), Tetova, Bitole, Kumanova, Prilepa, Demir Hisara, Resna (Makedonija), Košica, Presova, Liptovskog Mikulaša i Ruzemberoka (Slovačka), te u Karlovim Varima, Sokolovu, Pribramu in Chomutovu (Češka).

Za „Plesnu zvezu” je u podeljenoj Sloveniji i državama u okruženju „kadril” otplesalo 26.512 „crvenih” maturanata, dok je za „Uršku” u 27 gradova igralo oko 27.000 „narandžastih”. Dovoljno tesno da prebrojavanja i prepucavanja između ambicioznih plesnih vođa potraju do iduće godine, uprkos izjavama „Urškinog” lidera da su mladi ove godine „četvorku plesali za zabavu, a ne za rekord”, i pozivu slovenačkog ministra prosvete Milana Zvera da dvojica zavađenih organizatora okončaju blamažu koja preti da se od lokalne izrodi u globalnu.

Svetlana Vasović-Mekina

----------------------------------------------------------------

U Srbiji niko ne zna za svađu

Prema našoj mini-anketi, direktori i đaci srednjih škola u Srbiji koji su učestvovali u maturskoj paradi nisu upoznati sa svađom u Sloveniji, niti su se zapitali zašto su tokom ovogodišnjeg „plesa sa Evropom” jedni bili u narandžastim i crnim majicama, a drugi u crvenim i belim.

Biljana Janković, direktorka „Koleks centra”, zadužena za organizaciju maturantske parade u Srbiji, ističe da od početka sarađuje sa Tomažom Ambrožom iz škole plesa „Urška” i da ne poznaje predstavnike Plesnog saveza:

– Od Ambroža smo dobili svu neophodnu logistiku kada smo se prošle godine prijavili za učešće u ovoj smotri i od tada imamo izuzetno dobru saradnju. Kod nas je sve organizovano regularno, a događaj su podržali Ministarstvo omladine i sporta, gradski sekretarijati za obrazovanje u Beogradu i Novom Sadu, kao i opštinske uprave u gradovima koji su učestvovali.

Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije, ističe da su se svi maturanti iz njihove škole prijavili za učešće u ovom događaju za koji su ih podučavali instruktori Plesnog saveza Beograda.

Za razliku od beogradskih maturanata, koji su uz zvuke operete „Slepi miš” Johana Štrausa plesali u narandžastim i crnim majicama, njihovi drugari iz Jagodine su bili odeveni u crveno-belu kombinaciju. Miroslav Veljković, direktor Gimnazije „Svetozar Marković” iz Jagodine, ne vidi ništa sporno u tome što su jagodinski đaci plesali u majicama drugačije boje od onih koje su bile u većim gradovima.

– Ove godine je opština finansirala nabavku majica i kišobrana i ne znam zašto su u pojedinim gradovima bile narandžaste i crne majice, a kod nas crvene i bele boje – kaže Veljković i dodaje da je najbitnije da su đaci, na jedan lep način, svi skupa, obeležili poslednji dan školske godine.

J. Lucić