Од нашег сталног дописника

Љубљана, 19. маја – Уз поглед на матуранте који су по варошима Европе, поред 17 градова у Србији, у петак отплесали „четворку” (овдашњи назив за „кадрил”) како би заједно оборили Гинисов рекорд у масовном синхронизованом плесу, мало ко је, изван граница Словеније, гледајући парове обучене у мајице различитих боја, слутио да се иза разиграног плеса одвија и „игра иза кулиса”, како ситуацију описују словеначки медији. Напор да се обори Гинисов рекорд прерастао је у кавгу организатора „две исте приредбе на исту тему”, која се прелила и преко граница Словеније.

Док је 10.000 матураната плесало широм Србије на звуке Штраусове оперете „Слепи миш”, они нису ни сањали да у ствари нису учествовали у подухвату „Плес са Европом – матурантска парада 2008”, како је то представљено јавности.

У Словенији је то била „Матурантска парада 2008”, а њено обележје су наранџасте мајице. Исте мајице, јер се ради о истом организатору – овдашњој највећој плесној школи „Уршка” – носили су и матуранти из Београда, Новог Сада, Србобрана, Панчева, Ниша, Пирота, Лесковца… а плесали су са вршњацима из Љубљане, Љутомера, Шкофје Локе, Крања, Постојне, Нове Горице, Толмина (Словенија), те Загреба, Бјеловара, Дарувара, Гарешнице, Грубишнега Поља, Чазме, Метковића (Хрватска), односно Сарајева, Бања Луке, Широког Бријега (БиХ) и Скопља и Охрида (Македонија).

А за кога су „кадрил” плесали матуранти у Краљеву, Јагодини, Зрењанину, Крушевцу, Зајечару… који су носили црвене мајице? Они су били под патронатом „Плесне звезе Словеније” (плесни савез).

Лоша вест јесте да „екипе” у наранџастим, односно црвеним мајицама нису плесале за исти циљ, нити за заједничког организатора (из Словеније). Напротив, плесали су једни против других, ако је судити према речима шефова „Уршке”, односно „Плесне звезе”. Једино што им је заједничко јесте да би сви хтели да уђу у Гинисову књигу рекорда.

О чему се ради? Словеначка јавност је већ више од две године сведок необичног дуела две плесне фракције у Словенији које су у свој конфликт успеле да увуку матуранте (и њихове менторе) не само из матице, него и из девет држава у региону. Обе групе се боре за „примат” и „ауторска права” на основну идеју – масован плес матураната по завршетку школске године, а са циљем „ући у Гиниса”.

„Кад се не би наставила традиција словеначких кавги, заједничку ’четворку’ заплесало би више од 50.000 матуранта”, прокоментарисала је, јетко, љубљанска ПОП ТВ централни догађај који се у петак одвијао не само у словеначкој престоници него и у главним градовима ексјугословенских република, уз неколико придружених варошица из држава такозване Нове Европе (Чешка, Мађарска и Словачка) које су 2004, заједно са Словенијом, ушле у Европску унију. Иако је ове године наоко оборен претходни рекорд, јер је главна улица у Љубљани, Бечка (бивша Титова) била затворена на неколико сати док је дуж ње у четири реда плесало око 11.000 матураната, мало ко се бавио чињеницом да се тако леп број младих окупио због манифестације која се прелила преко државних и ЕУ међа. Медије није толико занимало шта се дешава „на бини”, већ иза ње. А то је – пребројавање. Првак „Плесне звезе” је пред камерама признао да и ове године броји колико плесача игра за конкуренцију (наранџасти), док су пљуштала новинарска питања попут: „Чији је рекорд?”

То је дилема – чији је примат, Рудија Коцбека („Плесна звеза”) или ривала Томажа Амброжа из „Уршке”, који тврди да је аутор идеје о масовном матурантском плесу, чега се досетио пре осам година. Неколико година је фешта текла у симбиози – „Уршка” је уз „Плесну звезу” водила приредбу широм Словеније, док сујета двојице плесних вођа није избила у први план. Свађа је постала јавна, пале су тешке речи и од тада је Словенија подељена на два дела, бар што се плеса тиче. Како је у двомилионској Словенији недовољно младе популације да се надигра противник, препирка је прешла преко граница, преобучена у лепу идеју „плеса за Европу”. Дабоме да су је вршњаци словеначких матураната из земаља које желе у Унију оберучке пригрлили. Вероватно би учествовали и да није у питању борба за Гиниса, али овако је све још примамљивије.

И док се мариборска жила куцавица, мост преко Драве, тресао под тежином матураната обучених у црвене мајице, са њима су синхронизовано у „четворци за Гинисов рекорд” под патронатом „Плесне звезе” (која је у међувремену за своје седиште изабрала штајерску престоницу Марибор, јер је „Уршка” главна у Љубљани) плесали вршњаци из Цеља, Новог Места, Мурске Соботе, Птуја, Велења, Трбовља, Словењ Градца, Литије, Пирана, Копра, Метлике, Кочевја, Равни на Корошкем, Лендаве, Требња, Сежане, Кршког, Шентјернеја, Словенских Коњица, Љутомера и Словенске Бистрице. Преко „гране” су подухват „Плесне звезе” у оквиру European Quadrilla Dance Festivalа одрадили матуранти из Краљева, Јагодине, Зрењанина, Крушевца, Зајечара (Србија), односно Осијека, Белог Манастира, Нашица, Валпова, Доњег Михољца, Ђакова, Вараждина (Хрватска), те Сомбателија (Мађарска), плус Сарајева и Мостара (Босна), Тетова, Битоле, Куманова, Прилепа, Демир Хисара, Ресна (Македонија), Кошица, Пресова, Липтовског Микулаша и Руземберока (Словачка), те у Карловим Варима, Соколову, Прибраму ин Цхомутову (Чешка).

За „Плесну звезу” је у подељеној Словенији и државама у окружењу „кадрил” отплесало 26.512 „црвених” матураната, док је за „Уршку” у 27 градова играло око 27.000 „наранџастих”. Довољно тесно да пребројавања и препуцавања између амбициозних плесних вођа потрају до идуће године, упркос изјавама „Уршкиног” лидера да су млади ове године „четворку плесали за забаву, а не за рекорд”, и позиву словеначког министра просвете Милана Звера да двојица завађених организатора окончају бламажу која прети да се од локалне изроди у глобалну.

Светлана Васовић-Мекина

----------------------------------------------------------------

У Србији нико не зна за свађу

Према нашој мини-анкети, директори и ђаци средњих школа у Србији који су учествовали у матурској паради нису упознати са свађом у Словенији, нити су се запитали зашто су током овогодишњег „плеса са Европом” једни били у наранџастим и црним мајицама, а други у црвеним и белим.

Биљана Јанковић, директорка „Колекс центра”, задужена за организацију матурантске параде у Србији, истиче да од почетка сарађује са Томажом Амброжом из школе плеса „Уршка” и да не познаје представнике Плесног савеза:

– Од Амброжа смо добили сву неопходну логистику када смо се прошле године пријавили за учешће у овој смотри и од тада имамо изузетно добру сарадњу. Код нас је све организовано регуларно, а догађај су подржали Министарство омладине и спорта, градски секретаријати за образовање у Београду и Новом Саду, као и општинске управе у градовима који су учествовали.

Савић Минић, директор Пете београдске гимназије, истиче да су се сви матуранти из њихове школе пријавили за учешће у овом догађају за који су их подучавали инструктори Плесног савеза Београда.

За разлику од београдских матураната, који су уз звуке оперете „Слепи миш” Јохана Штрауса плесали у наранџастим и црним мајицама, њихови другари из Јагодине су били одевени у црвено-белу комбинацију. Мирослав Вељковић, директор Гимназије „Светозар Марковић” из Јагодине, не види ништа спорно у томе што су јагодински ђаци плесали у мајицама другачије боје од оних које су биле у већим градовима.

– Ове године је општина финансирала набавку мајица и кишобрана и не знам зашто су у појединим градовима биле наранџасте и црне мајице, а код нас црвене и беле боје – каже Вељковић и додаје да је најбитније да су ђаци, на један леп начин, сви скупа, обележили последњи дан школске године.

Ј. Луцић