Признање заштитника грађана Саше Јанковића да је из револта, због неуказане лекарске помоћи, поцепао своју здравствену књижицу и на лечење отишао код приватника иако му се сваког месеца од плате одбија око 200 евра за социјално и здравствено осигурање, подстакла је на реаговање надлежне из Републичког Фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Они подсећају да има осигураника који плаћају и високе месечне износе у складу са висином своје зараде, али да је далеко већи број оних који за здравство издвајају минимално или чак не плаћају ништа, а опет добијају лекарску помоћ када им затреба.

Директор РФЗО, професор др Александар Вуксановић за „Политику” објашњава да је здравствено осигурање засновано на принципу солидарности и да га сви плаћамо према могућностима, а користимо га према потребама. Укупни годишњи буџет РФЗО је око 180 милијарди динара годишње.

– Највећи износ уплате доприноса здравственом осигурању у Србији је 33.000 динара месечно, односно око 390.000 динара годишње. Ако би такав осигураник радио 35 година и био пријављен на највећу плату, то би значило да је РФЗО уплатио нешто више од 13.000.000 динара – изводи рачуницу др Вуксановић.

Међутим, ма колико изгледа да је сума од 13 милиона динара велика, она је довољна тек за четири године лечења леком „гливек”, цитостатиком новије генерације, или би „покрила” само шест година дијализе. Годишњатерапијалеком „гливек” кошта 3.000.000 динарапопацијентуипримаседоживотно, а тренутноовај лекдобија 200 пацијената. Цитостатик „херцептин” кошта 400.000 динарамесечнопопацијенткињи, а жена оболела од рака дојке која мора да га узима, прошла је и бројне прегледе, операције, дијагностику, зрачење, што такође пуно кошта.

Управо кроз све ове примере, на које нас подсећају надлежни из РФЗО, исказује се принцип солидарности који важи у нашем здравственом осигурању.

Професор Вуксановић подсећа да је минимална уплата за здравствено осигурање по запосленом једва 2.000 динара месечно, што је на годишњем нивоу 24.000 динара а за цео радни век свега 840.000 динара.

– У РФЗО има око 7.000.000 осигураника од којих око 3.300.000 плаћа здравствено осигурање (1.660.000 пензионера и 1.670.000 запослених). Тиме финансирају и лечење чланова своје породице, па се тако стиже до 5,5 милиона осигураника. Међутим, 1,2 милиона људи је без прихода, а и њима се мора обезбедити основно лечење. Просечно издвајање је око 28.000 динара годишње по осигуранику. Примера ради, то је мање од трошкова дијализе за једног пацијента за недељу дана – наводи директор РФЗО.

За плате и превоз за 104.500 запослених у здравству издваја се готово 90 милијарди динара, за лекове у болницама 16 милијарди динара годишње, а за лекове написане на рецепт и помагала у апотекама још 30 милијарди динара. Док се за санитетски и потрошни, уградни материјал годишње одваја 12 милијарди динара, а на исхрануболесникаодлази 2,2 милијарде динара.

– Свакога дана у болницама широм Србије лежи око 30.000 осигураника и за њихову исхрану током једног дана одлази шест милиона динара, просечнопопацијенту 200 динарадневно.РФЗОсвакегодинефактурише 12.000.000 болничкихдана, а свакодневно се напише 170.000 рецепатаиподигне 245.000 кутијакојепросечноРФЗО коштајувишеод 80 милионадинарадневно –наводе у РФЗО.

– Од партиципација које се пацијентима наплаћују на шалтерима домова здравља и осталих установа прикупи се милијарда динара. Иако се можда некоме може чинити да је то мали износ, када се упореди са буџетима појединих установа може се закључити да је то ипак значајна ставка. Иначе, из буџета РФЗО Клиници за кардиоваскуларне болести „Дедиње” даје се 1,8 милијарди динара, за Институт за онкологију издвајамо 2,2 милијарде динара, за Клинички центар Србије 13 милијарди динара, а за Здравствени центар у Панчеву двемилијарде – наводи др Вуксановић.

Подаци РФЗО говоре и да се веома много новца издваја за уградни материјал. На пример, за стентовесе годишње даје 3,5 милијарди динара, један стент кошта 100.000 динара, а свакодневно се широм Србије стентови уграде код 40 особа које су имале акутни или претећи инфаркт.

На боловању које траје дуже од 30 дана, а које се финансира из средстава РФЗО, свакегодинебуде 80.000 људи. ЗатунаменуРФЗО свакиданплати 20 милионадинара, односно годишње 7,5 милијарди динара.