Друштво
Здравствено осигурање плаћа 3,3 милиона грађана
Годишњи буџет Републичког фонда за здравствено осигурање око 180 милијарди динара, половина се даје за плате у здравству
Признање заштитника грађана Саше Јанковића да је из револта, због неуказане лекарске помоћи, поцепао своју здравствену књижицу и на лечење отишао код приватника иако му се сваког месеца од плате одбија око 200 евра за социјално и здравствено осигурање, подстакла је на реаговање надлежне из Републичког Фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Они подсећају да има осигураника који плаћају и високе месечне износе у складу са висином своје зараде, али да је далеко већи број оних који за здравство издвајају минимално или чак не плаћају ништа, а опет добијају лекарску помоћ када им затреба.
Директор РФЗО, професор др Александар Вуксановић за „Политику” објашњава да је здравствено осигурање засновано на принципу солидарности и да га сви плаћамо према могућностима, а користимо га према потребама. Укупни годишњи буџет РФЗО је око 180 милијарди динара годишње.
– Највећи износ уплате доприноса здравственом осигурању у Србији је 33.000 динара месечно, односно око 390.000 динара годишње. Ако би такав осигураник радио 35 година и био пријављен на највећу плату, то би значило да је РФЗО уплатио нешто више од 13.000.000 динара – изводи рачуницу др Вуксановић.
Међутим, ма колико изгледа да је сума од 13 милиона динара велика, она је довољна тек за четири године лечења леком „гливек”, цитостатиком новије генерације, или би „покрила” само шест година дијализе. Годишњатерапијалеком „гливек” кошта 3.000.000 динарапопацијентуипримаседоживотно, а тренутноовај лекдобија 200 пацијената. Цитостатик „херцептин” кошта 400.000 динарамесечнопопацијенткињи, а жена оболела од рака дојке која мора да га узима, прошла је и бројне прегледе, операције, дијагностику, зрачење, што такође пуно кошта.
Управо кроз све ове примере, на које нас подсећају надлежни из РФЗО, исказује се принцип солидарности који важи у нашем здравственом осигурању.
Професор Вуксановић подсећа да је минимална уплата за здравствено осигурање по запосленом једва 2.000 динара месечно, што је на годишњем нивоу 24.000 динара а за цео радни век свега 840.000 динара.
– У РФЗО има око 7.000.000 осигураника од којих око 3.300.000 плаћа здравствено осигурање (1.660.000 пензионера и 1.670.000 запослених). Тиме финансирају и лечење чланова своје породице, па се тако стиже до 5,5 милиона осигураника. Међутим, 1,2 милиона људи је без прихода, а и њима се мора обезбедити основно лечење. Просечно издвајање је око 28.000 динара годишње по осигуранику. Примера ради, то је мање од трошкова дијализе за једног пацијента за недељу дана – наводи директор РФЗО.
За плате и превоз за 104.500 запослених у здравству издваја се готово 90 милијарди динара, за лекове у болницама 16 милијарди динара годишње, а за лекове написане на рецепт и помагала у апотекама још 30 милијарди динара. Док се за санитетски и потрошни, уградни материјал годишње одваја 12 милијарди динара, а на исхрануболесникаодлази 2,2 милијарде динара.
– Свакога дана у болницама широм Србије лежи око 30.000 осигураника и за њихову исхрану током једног дана одлази шест милиона динара, просечнопопацијенту 200 динарадневно.РФЗОсвакегодинефактурише 12.000.000 болничкихдана, а свакодневно се напише 170.000 рецепатаиподигне 245.000 кутијакојепросечноРФЗО коштајувишеод 80 милионадинарадневно –наводе у РФЗО.
– Од партиципација које се пацијентима наплаћују на шалтерима домова здравља и осталих установа прикупи се милијарда динара. Иако се можда некоме може чинити да је то мали износ, када се упореди са буџетима појединих установа може се закључити да је то ипак значајна ставка. Иначе, из буџета РФЗО Клиници за кардиоваскуларне болести „Дедиње” даје се 1,8 милијарди динара, за Институт за онкологију издвајамо 2,2 милијарде динара, за Клинички центар Србије 13 милијарди динара, а за Здравствени центар у Панчеву двемилијарде – наводи др Вуксановић.
Подаци РФЗО говоре и да се веома много новца издваја за уградни материјал. На пример, за стентовесе годишње даје 3,5 милијарди динара, један стент кошта 100.000 динара, а свакодневно се широм Србије стентови уграде код 40 особа које су имале акутни или претећи инфаркт.
На боловању које траје дуже од 30 дана, а које се финансира из средстава РФЗО, свакегодинебуде 80.000 људи. ЗатунаменуРФЗО свакиданплати 20 милионадинара, односно годишње 7,5 милијарди динара.
Последњи коментари
Nemojte za ime Boga napustati zdravstvenu zastitu. Tek onda biste videli sta je prava kradja i neumereno krojenje cena kad biste pustili doktore i privatne osiguravajuce kuce da sami odlucuju . U Americi cesto kad se ozbiljno razboli clan domacinstva i cak na kraju umre gubi se cela imovina i cesto deca i drugi roditelj izlaze bukvalno na ulicu. Ne mozete ni da pojmite koliko je takvo drustvo beskrupulozno. U Americi se zdravstveno osiguranje kritikuje kao socijalna kategorija svojstvena samo komunizmu, a recimo, niko se ne buni protiv OBAVEZNOG osiguranja za auta (stravicne cene !!!) kao vida socijalizacije. Zar nam je auto vazniji od coveka? Molim vas dobro razmislite o ovome sto sam napisala.
Podaci sa kojima je RZZO izasla u javnost nisu proverljivi. To je verovatno, tacan skup, netacnih podataka. Primer: Imala sam intervenciju kod plasticnog hirurga. Cekala 8 meseci. Docekala, otisla, sa obicnim uputom (zovu ga crni), kad tamo-traze mi zeleni! Posle zucne rasprave shvatim, da je to uput za lezanje.Pribavila sam zeleni, za lezanje, uradili su mi intervenciju, uzeli uput, a nisam provela ni 40 minuta u sali-ambulanti. Ja sam izbrojala 7 pacijenata koji su tog dana bili na intervenciji. Kad pomnozim sa danima, zaboli me glava. Dakle, prikazuju netacne podatke.Da ne kazem l.... i k....... . Intervencija je bila na Zvezdari, ove godine.Ne mislim da u zdravstvu ima viska para, mislim da ima dovoljno, treba znati upravljati i rasporediti. Naravno i kontrolisati. Finansijski strucnjaci treba da upravljaju fondovima, ne zdravstveni.
Floskula da su plate male u zdravstvu ne stoji jer svi mi u ovoj zemlji imamo male plate. Mnogo je poštenije dati zaposlenom mogućnost da bira da li će se lečiti privatno - što podrazumeva redovne godišnje sistematske preglede, što vam ni jedan lekar opšte prakse neće ni spomenuti. Uostalom, ne žalim da platim pregled koliko treba, nego da razmišljam sta da odnesem lekaru da bi obratio paznju na pacijenta(ne doktoru, jer doktor je titula , a ne zvanje).Takodje je kod lekara u državnoj praksi odavno primetno odsustvo empatije, tj. saosećanja za drugo ljudsko bice, što bi trebalo da bude osnovna karakterna crta svakoga ko se bavi medicinskim radom. Zalažem se da svi plaćamo samo doprinos za tercijarnu zdravstvenu zaštitu- u slučaju da nam ikada zatreba bolnica, a domove zdravlja zatvoriti i vratiti porodične lekare - da oni pacijenu dodju na noge- tada će shvatiti da oni rade zbog pacijenta, a ne da pacijenti dolaze da bi njima gojili sujetu i punili ormane poklonima i džepove novcem.






