Обе исламске заједнице најавиле су за данас протест испред Владе Србије на којем ће се окупити вероучитељи Исламске заједнице Србије, коју предводи реис-ул-улема Адем Зилкић, и Исламске заједнице у Србији, на чијем је челу муфтија Муамер Зукорлић.
Прво је из Удружења вероучитеља исламске веронауке Исламске заједнице у Србији саопштено да ће бити организован протест због „дискриминаторске” одлуке Владе Србије да у Комисији за веронауку једини представник муслимана буде реис Зилкић, уместо Мевлуда Дудића, који је представљао Исламску заједницу у Србији и Хамдије Јусуфспахића, испред Исламске заједнице Србије. Муфтија Мухамед Јусуфспахић јуче је саопштио да ће и Исламска заједница Србије у исто време организовати мирни протест испред владе као одговор на најављено окупљање.
Иако из Исламске заједнице у Србији саопштавају да је ово само једна од мера „у циљу заштите од дискриминације и очувања аутономности и равноправности исламске заједнице”, новоизабрани представник муслимана у Комисији за веронауку Министарства вера, реис-ул-улема Адем Зилкић, каже у разговору за „Политику” да неће бити никаквих кадровских проблема и да ће настава почети на време.
– Иако имамо своје факултетски образоване кадрове који могу да покрију све школе у Санџаку кандидовали смо вероучитеље из обе управљачке структуре, из Мешихата ИЗ у Србији чак 61 одсто. Са њима ћемо, иначе, сарађивати убудуће кроз семинаре, договоре о унапређењу наставе и друге облике које Комисија буде планирала. Веронаука је државни, а не пројекат верских заједница – истиче реис.
Исламска заједница коју предводи реис Зилкић у јуну је јавно позвала Министарство вера да реши питање исламске заједнице и једну од њих избрише из регистра традиционалних цркава и верских заједница. Реис објашњава да је због пoвреде законске одредбе о регистрацији, поведен и упрaвни спор.
– Тражимо да се Закон о црквама и верским заједницама испоштује, а то значи да се Исламска заједница Србије упише у Регистар као једна, јединствена, традиционална заједница која следи континуитет из 1868. године. У томе ћемо ићи до краја. Тврдње Министарства вера су да ниједна није уписана у Регистар, а чињеница је да су, супротно закону, уписане обе, Исламска заједница Србије 9. марта 2007. године, а Исламска заједница у Србији 30. јула 2007.године као огранак Исламске заједнице БиХ. Наш циљ је јединствена исламска заједница. Кад је циљ јасно дефинисан, онда се све подреди његовом оствaривању. Да не видим даљи развој у том правцу не бих био на месту на којем јесам – напомиње Зилкић.
Он сматра да је први и најважнији начин за превазилажење проблема да се исламска заједница бави вером и да јој циљ буде реализација начела вере, „а не бизниса, политике и лидерства”. Да постoји много проблема које треба решавати показују и недавни инциденти у Новом Пазару када је каменован аутобус „Ниш експреса”, а на крову једне школе запаљена српска застава. Реис Зилкић сматра да је „запаљива реторика” која се последњих месеци чује свакодневно у Санџаку утицала на оне који нису свесни њених последица.
– Овакви и слични инциденти стварају лошу атмосферу, лошу слику о иначе гостољубивим и предусретљивим Бошњацима, Новопазарцима. Економска криза је дубоко погодила овдашње људе. Немогућност да се изађе у сусрет њиховим елементарним потребама, руинирана инфраструктура, пропала предузећа, лоше приватизације, незапосленост, послужиле су некима да опасним бајкама и нереалним и обећањима манипулишу људима. Решавањем ових проблема стабилизују се свеукупне прилике– каже реис.
Поглавар Исламске заједнице Србије прокоментарисао је за наш лист и честе оптужбе муфтије Зукорлића на његов рачун и замерке да је „београдски послушник”.
– Однос између државе и муслимана као мањине регулишу верски прописи поред других. Покушавам да своје поступке ускладим са верским прописима, а не са жељама појединаца. Можда неки очекују да се бавим више националним питањима? Но, ја нисам реис Бошњака већ свих муслимана који су припадници седам националних мањина. Што се тиче оптужби оне ме не дотичу – истиче реис Зилкић.

------------------------------------------

Нису угрожена права муслимана

Муслимани у Србији уживају једнака права као и припадници других верских заједница, каже реис Адем Зилкић. Постоје, међутим, нека питања која су годинама нерешена, попут захтева муслимана да добију још једну џамију у Београду. Реис сматра да се у прошлости том питању никада није пришло искрено и очекује од садашњег градског руководства да сагледају просторне могућности како би се ово питање решило. Муслимани немају ни своје гробље.
– Питање гробља није само верско, већ грађанско, цивилизацијско. Није добро ни за Београд ни за Србију да се одгађа са изналажењем решења по овом питању – каже реис.
Исламска заједница Србије, иначе, по речима нашег саговорника, има добре односе са свим заједницама у региону, осим са Исламском заједницом БиХ, а најбоље односе има са Исламском заједницом Турске.

Ј. Чалија