Pitanje da li upisati državni ili privatni fakultet ovih dana aktuelno je u mnogim domovima. Neki su konkurisali na više mesta, raspitujući se kod rodbine, prijatelja, pretražujući sajtove... I mišljenja poslodavaca su podeljena. U pojedinim oglasima jasno je naznačeno da se traži diploma državnog fakulteta, u stranim firmama kažu da kandidati koji dolaze sa privatnih fakulteta poseduju savremenija znanja i da nekog prodaje rad, a ne diploma, a brucoši se na kraju ipak odlučuju na osnovu debljine novčanika svojih roditelja. Jer put od indeksa do diplome na privatnim fakultetima počinje, a često se i završava kod – školarine.

I dok je na državnim fakultetima najviša školarina za jednu godinu studija na arhitekturi – 240.000 dinara, a plaćanje udžbenika, prijava, uverenja i diploma nije uračunato u cenu studija, na većini privatnih visokoškolskih ustanova obrnuta je situacija. Kako smo uspeli da utvrdimo u našoj mini-anketi, najviša privatna školarina je na umetničkim odsecima i ide i do 6.000 evra.

Na Računarskom fakultetu studentima tvrde da nema skrivenih troškova i da cena školarine uključuje apsolutno sve – nastavu, individualne konsultacije, polaganje ispita, kompletnu literaturu, softverske licence, neograničeni pristup Internetu, potvrde, obrasce, uverenja, diplome... Za studijske programe „računarske nauke” i „računarske mreže i komunikacije”, godišnja školarina je 2.700 evra, a za informacione tehnologije cena indeksa je 1.800 evra.

Na Megatrend univerzitetu primenjenih nauka, koji postoji već 20 godina i na kojem indeks ima 26.000 aktivnih studenata, a među njima i Jelena Janković, Novak Đoković i Marija Šerifović, tvrde da posao posle diplome nije nikakav problem i da poslodavci više ne gledaju da li je diploma sa državnog ili privatnog fakulteta, već kakva znanja i umeća poseduje kandidat.

– Školarinu nismo menjali godinama: ona iznosi 1.490 evra za jednu godinu studija i može da se plati u 10 mesečnih rata. U tu cenu je uključena i kompletna udžbenička literatura, koju studenti dobijaju na kompakt disku, a ukoliko neko želi da kupi knjigu u tvrdom povezu, cene su zaista simbolične, jer ih mi sami proizvodimo i štampamo – objašnjava za naš list rektor ovog privatnog univerziteta profesor dr Mića Jovanović.

Na pitanje da li se plaćaju uverenja, prijave i potvrde, rektor odgovara potvrdno, ali dodaje da su i tu cene simbolične. I ovde je prijavljivanje budućih brucoša završeno. Dr Jovanović kaže da je interesovanje veće za 15 odsto u odnosu na lane, da je najatraktivniji Fakultet za kulturu i medije i da će kvote biti popunjene na svih 16 institucija ovog univerziteta koji je dobio „zeleno svetlo“ za rad.

Na naš komentar da na sajtu Komisije za akreditaciju još stoje podaci o aktu upozorenja za pojedine fakultete u sastavu Megatrenda, rektor odgovara da je najmanji problem to što ne ažuriraju sajt.

– Komisija se neredovno sastaje pa smo za neke odluke čekali i po nekoliko meseci. Dakle, treba jasno reći i studentima i njihovim roditeljima da to što su informacije zastarele i zamagljene nema veze ni sa privatnim ni sa državnim fakultetima, već Komisijom za akreditaciju čiji je predsednik u ostavci – tvrdi dr Jovanović.

Na Akademiji lepih umetnosti (ALU) upis je u toku, a studenti će godinu dana školovanja, u zavisnosti od vrsta studija, plaćati od 2.000 do 6.000 evra. Najjeftinije su studije novinarstva i menadžmenta u umetnosti, a najviše para će morati da izdvoje oni koje se odluče za klavir, solo pevanje, harmoniku, udaraljke i gudačke, duvačke i žičane instrumente. Studenti moraju da plate 40 odsto od školarine kako bi dobili indeks, a ostatak se plaća na šest rata.

– Gotovo da nema zarade po studentu, školarine su manje od ekonomske cene. Na primer, minimalna cena bi trebalo da bude 8.500 evra, pa moram da tražim načine uštede. Svakom našem studentu dostupna je kalkulacija troškova i mi je dajemo na zahtev, to je, između ostalog, i naša zakonska obaveza. Tačno se zna koliko jedan predmet košta, kolika je plata profesora, koliko se honorarac plaća po času, koliko košta zakupnina prostora... To je lako izračunati – objašnjava dekan ALU profesor Milivoje Todorić.

On dodaje da ovde gotovo i nema kolektivne nastave, da su grupe male, da „ako želiš kvalitet moraš i nekog studenta da oboriš”, pa se događa na višim godinama da ima više profesora nego studenata. Potrošni materijal je o trošku studenata, a deo obezbeđuje fakultet (instrumente, rekvizite...). Akademija je u postupku akreditacije, kaže dekan, podnet je i zahtev za integrisani univerzitet posle devet godina čekanja i taj proces će, kaže, sigurno trajati do kraja kalendarske godine „s obzirom na to kako radi Komisija za akreditaciju”.

Oni koji se odluče za indeks jednog od fakulteta Univerziteta Singidunum, za godinu dana školovanje moraće da izdvoje od 1.200 do 2.900 evra. Postoji mogućnost plaćanja u više rata i korišćenja studentskih kredita. Univerzitet obezbeđuje stipendije za najbolje studente, a u posebnim slučajevima smanjuje cenu školarine.

Na naše pitanje da li imaju neke podatke o prolaznosti njihovih diploma na tržištu rada, profesor dr Milovan Stanišić, koji je upravo ponovo izabran za rektora, odgovara da je na univerzitetu oko 2.000 diplomiranih i da je više od 70 odsto zaposleno.

– To smatramo velikim uspehom, kao i zadovoljstvo poslodavaca njihovim znanjima i sposobnostima. Poseban doprinos univerzitetu daje Centar za razvoj karijere koji obučava mlade ljude veštini predstavljanja, snalaženja i ponašanja, koje će im omogućiti lakše zapošljavanje, snalaženje u radnoj sredini i napredovanje u poslu – kaže rektor Stanišić.

A da poslodavci sve manje gledaju diplomu, a više šta je to što ljudi znaju i umeju, potvrđuje i Dragan Đukić, direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje. On kaže da je to trend u svetu i kod nas i dodaje:

„Diploma će sve više biti ulaznica za utakmicu, a da li ćete vi dati gol ili dobiti crveni karton u petom minutu – to zavisi od vas”.

Sandra Gucijan