Meni

Društvo

Karcinom dojke najčešći uzročnik smrtnosti žena

Nasleđe, pušenje, kontraceptivne pilule, konzumiranje hrane bogate životinjskim mastima, faktori rizika o kojima žene moraju da povedu računa

Dr Miomir Šašić (Foto J. Milovanović)

Prema podacima Društva Srbije za borbu protiv raka, svake godine u Srbiji se registruje 30.000 novoobolelih od različitih vrsta maligniteta. Kod muškaraca je najveći broj slučajeva raka pluća i bronhija, dok je kod žena najveća stopa obolevanja od raka dojke i grlića materice.
Samo u toku protekle godine lekari Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije operisali su 4.181 pacijenta od različitih vrsta karcinoma, a od toga je bilo 2.880 velikih, komplikovanih, hirurških intervencija. Od raka dojke, koji je najčešći uzročnik smrtnosti kod žena, operisano je 600 pacijentkinja. U ambulanti za dojke Instituta urađeno je čak 42.734 specijalistička pregleda.

Iako su ovi podaci zastrašujući, dr Miomir Šašić, šef Odeljenja za rak dojke Instituta, kaže da ukoliko se pacijent javi na vreme, odnosno u ranoj fazi bolesti, može da izbegne da bude deo crnih statistika.

Prema njegovim rečima, u Evropi se pošteda dojke radi u većini slučajeva, a mastektomija samo kod 20 odsto bolesnika. U našoj zemlji situacija je drugačija i kod 40 odsto bolesnica dojka se – uklanja.

– Preventiva, redovni samopregledi i lekarski pregledi od neprocenljivog su značaja, jer rano otkrivanje daje veće šanse za izlečenje. Svaka promena na dojci ne znači uvek rak, ali to mora da utvrdi lekar i zato ne treba gubiti vreme, jer svaki trenutak može da bude dragocen. Sve počinje najčešće kao bezbolno, često slučajno otkriveno otvrdnuće, koje ne skreće pažnju na sebe, jer ne izaziva nikakve smetnje. Ovu bezbolnost treba naročito naglasiti kako bi se podvukla razlika između raka i zapaljenskih procesa koji su praćeni bolovima – ističe dr Šašić.

To početno otvrdnuće, prema njegovim rečima, može ostati duže vreme bez ikakvog znaka ili bolova, dok se jednog dana ne pojave uvećane žlezde pod pazuhom ili iznad ključne kosti.

Pacijent se ne sme zavaravati bezbolnošću. Mala izraslina ili čvor na bilo kom delu dojke, neuobičajena razlika u veličini i obliku, promena položaja, uvučene, otečene bradavice, neobičan osip, izbočene vene, neobičan iscedak i krvarenje, otok u pazušnoj jami, "pomorandžina kora", znaci su koji upozoravaju i ukazuju da pacijent mora da se obrati lekaru – naglasio je dr Šašić.

Ukoliko lekar ustanovi na pregledu promene, ističe naš sagovornik, upućuje pacijentkinju na dalje preglede kod specijaliste ili u bolnicu. Glavni cilj lečenja je da se zaustavi dalje napredovanje bolesti i, ukoliko je moguće, da se ukloni ceo rak.

Prema njegovim rečima, rezultati mnogobrojnih istraživačkih studija ukazuju na to da rak nije bolest sa jednim uzrokom i da postoji povezanost između obolevanja i starosti, pola, genetske opterećenosti, kao i izloženosti zdravog organizma pojedinim štetnim agensima.

– Faktori rizika koji dovode do pojave raka nazivaju se kancerogenima i vode poreklo iz životne i radne sredine, u vezi su sa štetnim navikama kod ljudi, ali se ne može zanemariti i nasledna komponenta. Faktor koji ukazuje na moguće prisustvo nasleđene greške jeste rak dojke kod nekoliko bliskih članova iste porodice. Nešto veći rizik da obole imaju i žene koje nisu rađale, ili one koje su u kasnijim godinama dobile decu, one koje su u ranim godinama dobile menstruaciju, kao i žene kod kojih je menopauza nastupila kasno. Neka istraživanja pokazuju i da uzimanje kontraceptivnih pilula takođe predstavlja povećan rizik od obolevanja. Takođe, postoje dokazi koji ukazuju da konzumiranje hrane bogate životinjskim mastima predstavljaju povećan rizik – dodao je dr Šašić.

Prema njegovim rečima, statistika govori da je od deset tvrdih oteklina dojke devet dobroćudno, najčešće su to fibroadenomi i ciste.

– Samopregled dojke je veoma važan. Malo vremena je potrebno da jednom mesečno svaka žena posle dvadesete godine proveri da li su joj dojke zdrave. Osim samopregleda, sve žene od 20 do 35 godina potrebno je da jednom godišnje urade ultrazvuk i da im dojke pregleda lekar. Ženama od 35 do 40 godina potrebno je uraditi i mamografiju svake treće godine, a ženama starijim od 40 godina obavezno svake godine. Redovne kontrole i mali unos alkohola, fizička aktivnost, niskokalorična hrana, život bez duvanskog dima štite vas od raka dojke – upozorio je dr Šašić.

Gordana Bašović
objavljeno: 19.03.2007.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije