Meni

Društvo

Tema dana: Privilegije vojnog vrha

Penzionisani generali vlasnici skupih vila

Rezidencijalna vojna vila na Dedinju

Više od 13.000 porodica oficira Vojske Srbije nema stan, pa oni sa svojim porodicama žive po kasarnama, vojnim školama, hotelima ili kao podstanari. Još oko 8.000 oficirskih porodica nema adekvatno rešeno stambeno pitanje, tačnije živi u stanovima manje kvadrature nego što im je potrebno. Istovremeno, Direkcija za imovinsko-pravne poslove Ministarstva odbrane vodi više od dve hiljade sporova u vezi s vojnim stanovima. Prema podacima Ministarstva odbrane, za iseljenje bespravnih korisnika vojnog stambenog prostora pokrenuto je više od 600 sporova, na poništenje stambenog ugovora čeka skoro sto predmeta, dok se oko 200 postupaka vodi u vezi s otkupom vojnih stanova.

U mnoge od tih sporova umešani su i nekadašnji čelni ljudi JNA, odnosno kasnije Vojske Jugoslavije i Vojske SCG, koji su, koristeći zakonske privilegije i bliskost vlastima, dolazili do stanova i kuća koje nisu napuštali po odlasku sa funkcija, a često su ih i otkupljivali, pa potom prodavali. Kako su to uglavnom u pitanju bile nekretnine na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu, svi oni uspeli su da njihovom prodajom kupe po nekoliko stanova i drugih nekretnina na drugim, manje skupim lokacijama.

Generalski kvadrati na Dedinju ponovo su dospeli u žižu javnosti zbog odluke sadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, po otkrivanju da porodica haškog optuženika generala Dragoljuba Ojdanića i danas koristi vojnu rezidenciju namenjenu načelniku generalštaba, da zabrani haškim optuženicima ulazak u vojne objekte.

Pomenutu vilu od oko 200 kvadrata u Ulici Andre Nikolića na Senjaku, Ojdanić je dobio avgusta 1999. godine. U njoj trenutno, kako u Ministarstvu odbrane navode, bespravno živi njegova supruga. Ojdanić je, naime, po odlasku sa mesta načelnika Generalštaba bio dužan da u roku od mesec dana napusti tu rezidenciju, što on i njegova porodica nisu učinili ni sedam godina kasnije.

General Ojdanić, inače, poseduje i kuću od 330 kvadrata na Dedinju u Ulici Mladena Stojanovića 47, koja se trenutno renovira. Tu vilu je 2002. iz stambenog fonda otkupila njegova supruga Ljubina Ojdanić kao konačno rešenje stambenog pitanja. Pored toga ima i letnjikovac u Šušnju kod Bara od 200 kvadrata i kuću od 500 kvadrata u Užicu.

Kad god se u javnost ranije izlazilo sa aferama u vezi sa vojnim, odnosno generalskim stanovima, (Cvećara 1, Cvećara 2) javljala se i ideja da se oni prodaju na tržištu, pa da se tim novcem kupi više manjih stanova kako bi postepeno bili rešavani stambeni problemi ostalih pripadnika Vojske. Od toga, međutim, nije bilo ništa, iako je, recimo, samo od prodaje stanova u Cvećari 1 moglo, prema nekim procenama, da se dobije oko deset miliona evra.

S obzirom na to da je reč o stanovima na ekskluzivnim lokacijama realno je da bi njihovom prodajom bila prikupljena znatna suma, naročito ako se uzme u obzir da cene nekretnina u najluksuznijim delovima Beograda – Dedinju i Senjaku – nikad nisu bile veće. Potražnja je velika i znatno premašuje ponudu, zbog čega je i lista čekanja i za kupovinu i za izdavanje kuća i stanova na ovim lokacijama dugačka.

– Samo ar placa na Dedinju, bez ičega na njemu, dostizao bi u ovom trenutku cenu između 80.000 i 100.000 evra. Problem je, međutim, što takvih placeva nema u ponudi – objašnjava Milan Pavlović, konsultant u agenciji za nekretnine "Ambasador M" i dodaje: "ako se u ponudi i ukaže vila od oko 300 kvadrata, sa dve garaže i dvorištem, čija je cena milion evra, to se odmah proda".

U takvoj situaciji čak i cena kvadrata u novogradnji na lošijim dedinjskim lokacijama, poput one ispod Belog dvora, u Ulici Baje Pivljanina, često premašuje 2.000 evra. Na boljim lokacijama, kao što je, recimo, Topčiderska zvezda, kvadratni metar plaća se i 3.000 evra, a u budućnosti bi, prema prognozama, cena mogla da skoči i na 4.000 do 5.000 evra!

Uzimajući u obzir ovakvo stanje na tržištu nekretnina, logično je pretpostaviti da bi luksuzne vile građene za generale ili druge državne funkcionere, pa makar i nedovršene, vrlo brzo našle svoje kupce. A za vilu poput one koju koristi Ojdanić, sa tri do četiri ara placa, moglo bi se, prema procenama stručnjaka za nekretnine, dobiti oko 700.000 evra.

Od tih para bi se, dakle, moglo kupiti bar sedam stanova od po 90 do 100 kvadrata u naseljima poput Mirijeva, Bežanije, Medakovića, Koteža, Borče…

Još više bi se para sigurno moglo dobiti od prodaje nezavršene vile u Užičkoj 28 (ukupne površine 2.300 kvadrata – 1.400 kvadrata kuća, 252 kvadrata pomoćni objekat i 629 kvadrata bazen) koja je građena za Ojdanićevog naslednika na mestu načelnika Generalštaba generala Nebojšu Pavkovića, sada haškog optuženika.

Pomenuta kuća Pavkoviću je dodeljena 2000. godine. Započeta je i njena gradnja, na koju je utrošeno više od četiri miliona nemačkih maraka, ali je sve obustavljeno krajem 2000. I sam Pavković je 30. januara 2001. obavestio Direkciju za imovinu SRJ da raskida ugovor o zakupu pomenute kuće, dok je u međuvremenu, kako je marta 2001. pisao "Nedeljni telegraf", od Vojislava Koštunice, tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, dobio saglasnost da mu Vojska Jugoslavije, kako bi rešio stambeno pitanje, kupi kuću u Ulici Jevrema Grujića od 460 kvadrata na 10 ari placa (ironijom sudbine, preko puta sedišta kancelarije Haškog tribunala u Beogradu), iako je već raspolagao zavidnim brojem kvadrata, koje nije vratio. Ipak, ta vila se ne koristi od novembra 2000. godine kada su prekinuti radovi i nejasno je zašto bar u tom slučaju državni organi nisu pokušali da taj objekat zamene za stanove na jeftinijim lokacijama.

Podsetimo, Pavkovićevo se ime spominjalo u vezi sa brojnim nekretninama poput stana u Sredačkoj ulici od 450 kvadrata ili stana u Molerovoj ulici od 156 kvadrata koji je 1999. za vreme bombardovanja NATO-a poklonio supruzi Gloriji. Ratni period Pavković je, prema pisanju medija, iskoristio i da kupi vikendicu u Lomnici kod Kruševca od oko 80 kvadrata.

Inače, prva velika vojno-stambena afera izbila je oko kompleksa "Cvećara" koji je izgrađen 1992. godine na Dedinju, u elitnom delu ispod Tolstojeve. U luksuzne apartmane uselila su se 32 generala, ali je vremenom ostao manji broj njih, jer je većina prodala svoje luksuzne stanove od kojih je mogla da kupi i dva-tri stana u na drugim lokacijama. Ovi stanovi izgrađeni su gde se nekad gajilo cveće za dvor, pa je otuda i nastao naziv " Cvećara".

Među onima koji su ovde dobili stanove našli su se generali Branko Mamula, bivši načelnici generalštaba Blagoje Adžić i Zorko Čanadi, kao i generali Nikola Uzelac, Jevrem Cokić, Zoran Stojković, Miodrag Vukadinović, Milovan Ristić, Mihajlo Trifković i drugi.

Skandali povezani sa vojnim stanovima nisu, međutim, zaobišli ni postpetooktobarske vlasti. Tako je sredinom 2005. u javnost isplivala i afera "Cvećara 2". Ovoga puta, međutim, umesto na Dedinju sve se dešavalo na Banjici u Raškoj ulici.

Uprkos preporuci Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore o razmeni nekretnina, koje su u posedu Vojske SCG, na ekskluzivnim lokacijama ne bi li tako bio rešen stambeni problem većeg broja vojnih lica, većina visokih oficira je insistirala da se useli baš u "Cvećaru 2", na šta su i imali prava, jer su rešenja bila pravosnažna. Međutim, većina njih nije vratila stanove u kojima su do tada boravili.

Najmanji stan u ovom kompleksu imao je na papiru 135 kvadrata, ali su prilikom gradnje proširivani na 200 kvadrata i više. Rešenja o gradnji "Cvećare 2" potpisali su 2000. godine Nebojša Pavković i Dragoljub Ojdanić, ali je do useljenja došlo tek 2005. kada su zgrade i završene. U ultraluksuzne apartmane uselilo se 17 visokih oficira među kojima i dvojica iz Vojske Republike Srpske, Radisav Krstić, koji je osuđen u Haškom tribunalu na 35 godina zatvora, i general Dušan Kukobat.

Tadašnji ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić tada je potvrdio da je analizirana i preporuka VSO po kojoj je te stanove trebalo prodati i zameniti jeftinijim da bi više ljudi bilo zbrinuto, ali je, kako je rekao, utvrđeno da se ne može dobiti ništa više od postojećeg.

Udela u aferi "Cvećara 2" imao je i izvršni direktor Ministarstva odbrane u doba dok je ministar bio Prvoslav Davinić penzionisani general Slobodan Kosovac. On je, kako je to avgusta 2005. objavio B92, u jednom trenutku raspolagao sa čak tri vojna stana, čija je ukupna površina dovoljna za rešavanje stambenog pitanja čak šest četvoročlanih porodica. U izveštaju nadležnih organa Ministarstva odbrane iz jula 2005, navodi se da je general Kosovac time grubo povredio zakon i stekao protivpravnu korist.

Među generalima koji su se uselili u "Cvećaru 2" bili su i Ivan Đokić (nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, smenjen 2002. zbog afere izvoza oružja u zemlje pod embargom UN), zatim Svetislav Ristić (bivši zamenik ministra odbrane), Jugoslav Kodžopeljić, Jovan Milovanović i drugi.

Procenjeno je da bi za rešavanje stambenog pitanja oko 20.000 oficira bilo potrebno oko milijardu evra, do kojih bi se došlo uglavnom prodajom vojne imovine. A viškovi vojne imovine procenjeni su na oko milijardu dolara. Jednu od najozbiljnijih procena vojnih nepokretnosti izvršio je Ekonomski institut u Beogradu u studiji čiju je izradu finansirala grčka vlada u okviru Helenik programa. Tada je utvrđeno da viškovi nepokretnosti i zemljišta imaju komercijalnu vrednost od oko 956 miliona evra. Ta cifra za oko 60 miliona evra premašuje ukupna sredstva potrebna za pribavljanje više od 13.000 novih stambenih jedinica i kreditiranje poboljšanja uslova stanovanja u oko osam hiljada stanova koji vojna lica već koriste.

Međutim, iako je ambiciozno najavljivano da će se Vojska do kraja ove godine rešiti viška imovine, dinamika prodaje je znatno sporija, a interesovanje manje od očekivanog, pa se i tenderi raspisuju nekoliko puta za jedan te isti objekat.

D. StevanovićM. R. Petrović
objavljeno: 13.07.2007.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije