Meni

Društvo

Rehabilitacija još bez nadoknade

Do sadaje rehabilitovano tek petnaestak golootočana (Fotodokumentacija "Politike")

Krajem oktobra, odlukom Okružnog suda u Beogradu, gotovo četiri decenije posle smrti, rehabilitovan je Slobodan Jovanović, jedan od vodećih srpskih intelektualaca dvadesetog veka. Tim činom postala je ništava presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946, po kojoj je Jovanović bio osuđen na 20 godina zatvora uz prinudni rad, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na 10 godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva. Ova naknadna ispravka nepravde jedan je od ukupno 315 slučajeva rehabilitacije u Srbiji za dvadesetak meseci od kada je na snazi Zakon o rehabilitaciji. Tim propisom uređuje se rehabilitacija lica koja su sudskom ili administrativnom odlukom, a možda i bez toga, dakle iz političkih ili ideoloških razloga, lišena života, slobode ili nekih drugih prava "od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije". Po obimu kratak zakon kaže da svako pravno ili fizičko lice može zatražiti rehabilitaciju pred nadležnim okružnim sudom uz dokaze, a kada ih nema "podnosi se opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu poslužiti za bližu identifikaciju žrtve i događaja". Pre odlučivanja, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija.

Konkretno, kada usvoji zahtev za rehabilitaciju sud "utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine. Rehabilitovano lice smatra se neosuđivanim". Za one koji su stradali i bez sudske ili administrativne odluke, a bilo je i takvih, "sud u rešenju utvrđuje da je rehabilitovano lice bilo žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga".

Okružnom sudu u Beogradu do sada podneto je 610 zahteva za rehabilitaciju, a rešen je 151, odnosno oko četvrtina.

- Kako je najveći broj zahteva podnet bez propratne dokumentacije i dokaza o osnovanosti zahteva, sud ih pribavlja po službenoj dužnosti. U tom smislu najčešće se obraća Bezbednosnoinformativnoj agenciji, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu. Ovo je svakako jedan od razloga koji može uticati i utiče na dužinu trajanja postupka. Aktivnija uloga podnosilaca zahteva, odnosno podnošenje svih relevantnih dokumenata i dokaza nešto je što bi olakšalo i ubrzalo postupak odlučivanja po zahtevu - navodi Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Iako u javnosti prevladava shvatanje da je zakon donet da bi se regulisale neke nepravde iz davnih vremena, njegove odredbe dopuštaju mogućnost rehabilitacije u rasponu od 65 godina, zaključno sa 25. aprilom 2006. kada je stupio na snagu. Nedavno je rehabilitovan profesor književnosti Sevdail Hiseini iz Bujanovca, prvi Albanac kome je sud u Vranju potvrdio da je bio "žrtva progona iz ideoloških i političkih razloga i time lišen prava na zapošljavanje". Kada je pre 13 godina objavio knjigu satirične poezije, odnosno pesmu "Ne može se sa šajkačom u Evropu", autoru je suđeno za delo "izlaganja poruzi naroda i narodnosti Jugoslavije" i tek nedavno je rehabilitovan.

- Među podnetim zahtevima najviše je onih kojima se traži rehabilitacija lica koja su bila osuđena kao pristalice Informbiroa ili su bila osuđena zbog saradnje sa okupatorom i lica koja su neposredno po završetku Drugog svetskog rata, bez sudske odluke, lišena života. Prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu sud ne preispituje sudske odluke i ne utvrđuje da li je neko lice učinilo krivično delo za koje mu je suđeno. U postupku rehabilitacije utvrđuje se da li je do progona ili nepravde došlo iz političkih ili ideoloških razloga, a to nije uvek praćeno sudskom odlukom - kaže Ivana Ramić.

Ko će to dočekati? Rehabilitaciji se nadaju i bivši zatvorenici sa Golog otoka. U Srbiji, po saznanjima dr Ljubiše Simića, predsednika udruženja "Goli otok", među živima je između 150 i 200 bivših zatočenika tog logora, "većinom su stari i bolesni, a do sada rehabilitovano je tek njih petnaestak". I on smatra da se zahtevi rešavaju presporo. Četvorogodišnji boravak Simića, tada dvadesetjednogodišnjeg studenta mediciine, u tom kazamatu "bitno je promenio njegov život, ali i život njegovih bližnjih. Zbog sina informbirovca, recimo, i njegov otac izgubio je posao učitelja. Takve i slične golgote prošli su i drugi. Iako paragrafi ne mogu da vrate izgubljenu mladost, zdravlje, posao, neostvarenu karijeru, razorene porodice - bar pružaju mogućnost da se stvari delimično poprave. Oni koji su zainteresovani za rehabilitaciju nadaju se i određenoj materijalnoj nadoknadi. Takvu mogućnost postojeći zakon zapravo samo "obećava" - u nekom budućem propisu. "Pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se posebnim zakonom", piše u članu osam.

- Mi smo svi stari ljudi, većina je prevalila godinu i pitamo se da li ćemo takav zakon i dočekati - kaže Simić i napominje da materijalna kompenzacija neće otkloniti posledice boravka golootočana u kazamatima, ali mnogima bar bi ublažila materijalne nedaće u starosti. U Hrvatskoj i Sloveniji su, kako kaže, odavno doneti propisi kojima je za golootočane određena naknada.

-----------------------------------------------------------

Zakon se menja

Ministarstvo pravde, na osnovu podataka koje dobija od okružnih sudova, svakog meseca po službenoj dužnosti objavljuje imena rehabilitovanih lica u "Službenom glasniku RS". Prema toj evidenciji, do sada rehabilitovano je 315 lica, ali je nepoznanica o kojim kategorijama je reč, jer "rešenja dostavljena Ministarstvu pravde ne sadrže tražene podatke o strukturi podnosilaca zahteva".

Sa ove adrese još nema ni odgovora kada će zainteresovani moći da računaju na eventualnu novčanu nadoknadu ili povraćaj konfiskovane imovine. Ipak, da ove obaveze nisu zaboravljene svedoči i najava da će "narednih dana Ministarstvo pravde formirati radnu grupu koja će razmatrati mogućnost izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji".

objavljeno:

Poslednji komentari

jelena ribica | 22/06/2012 07:51

Predstavnik Golootocana je Zoran Arasanin.
pokusajte i vi da stupite sa njim u kontakt, ja trazim nekakav mail ili broj telefona, ali za sada nista.

Maja Olic | 10/07/2012 17:24

Zanima me kako doci do udruzenja GOLI OTOK jer je moj otac bio skoro dve godine i u dobrom je stanju iako ima 85 godina, pa bi mu nadoknada dobro dosla jer je penzioner.

rajko gvozdenovic | 02/01/2014 23:05

Pozdrav svim zainteresovanim za golootocane.
sada sam slucajno saznao za spisak 16101-og zatvorenika i to u hr casopisu novi plamen sa podatcima rodjenja,prijema ,narodnost,opstina ,visina kazne,vrijeme provedeno i datum otpusta.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije