Трговање акцијама Нафтне индустрије Србије (НИС) почеће у сутра на Београдској берзи, по почетној цени од 505 динара (око 4,8 евра) за једну акцију.

Поштанска штедионица ће грађанима, који су добили по пет акција НИС-а, бесплатно пружати брокерске услуге за продају тих хартија од вредности, а налози за продају даваће се на шалтерима 1.300 пошта у Србији.

Грађани за давање налога морају да понесу личну карту и том приликом кажу колико акција желе да продају и која је минимална цена испод које не желе да продају акције.

Сви налози који у поштама буду прикупљени до 9.30 биће изнети на берзу тог дана, а остали налози прикупљени до краја радног времена на берзу се износи наредног дана.

Првог дана трговања цена акција НИС-а може да падне до 20 процената, на 404 динара или да порасте до 300 одсто, на максималних 2.020 динара.

Према правилима берзе, цена на крају првог дана трговања је почетна цена наредног дана, а сваког наредног дана цена акције може да падне до осам одсто или се повећа максимално 10 процената.

Нафтна индустрија Србије биће четврта компанија на прајм маркету Београдске берзе, на којем су првокласне акције које испуњавају услове за право берзанско трговање. На тој листи су Енергопројекет холдинг [ЕНХЛ], Соја протеин [СЈПТ] и Тигар [ТИГР].

Директорка Београдске берзе Гордана Достанић оценила је да би излазак НИС-а на Београдску берзу могао да повуче напред развој тржишта капитала у Србији.

Она је изразила очекивање да ће та компанија привући пажњу домаћих и страних институционалних инвеститора, што би повећало ликвидност на берзи.

Достанићева је казала да првог дана трговања акцијама Нафтне индустрије Србије (НИС) не би требало очекивати велики број трансакција.

Нафтна индустрија Србије објавила је да је у првој половини 2010. године имала губитак од 9,6 милијарди динара, што је за 29 одсто више него у истом периоду лане.

Заменик генералног директора НИС-а Алексеј Урусов је на представљању компаније на Београдској берзи у петак казао да је раст губитка последица стања на тржишту и пада курса динара према долару, који је довео до негативних курсних разлика од 15,8 милијарди динара.

„Нико не може да процени какви ће бити пословни резултати НИС-а до краја године, пошто ће зависити од кретања курса динар и услова на тржишту”, казао је Урусов и додао да је динар у првој половини 2010. ослабио према долару за 28 одсто.

„НИС купује сирову нафту за доларе, а продаје деривате за динаре и због тога се налази у маказама”, казао је он.

Урусов је рекао да је капитал НИС-а на крају јуна износио 22,6 милијарди динара, што значи да је књиговодствена вредност једне акције те компаније око 138 динара.

Главни брокер инвест групе Синтеза Ненад Гујаничић оценио је да губитак НИС-а не би требало да изазове пад цена акција те компаније испод 4,8 евра.

„За грађане који су добили акције НИС-а најважније да већински власник Гасрпомњефт има обавезу да у фебруару 2011. понудти откуп акција по цени од 4,8 евра за комад. То би требало да буде брана евентуалном паду цене”, казао је он.

Гаспромњеф, власник 51 одсто акција НИС-а, истакао је Урусов, испуниће обавезу из купопродајног уговора и понудити откуп акција НИС-а од мањинских акционара.

Капитал Нафтне индустрије Србије подељен је на 163 милиона акција, номиналне вредноси 500 динара по комаду, а њима ће се трговати на прајм маркету Београдске берзе. Акција НИС-а биће седма на правом берзанском тржишу Београдске берзе.

Руски Гаспромњефт власник је 51 одсто акција НИС-а, односно 83.160.800 комада, док је Република Србија у свом власништву задржала 29,9 одсто акција.

Преостале акције, 19,1 одсто су у рукама бивших и садашњих запослених НИС-а, 4,8 милиона грађана Србије који су бесплатно добили акције, као и неколицине фирми и грађана, који су акције стицали док је компанија била затворено акционарско друштво.

Гаспромњефт је већински удео у НИС-у купио за 400 милиона евра, уз обавезу да инвестира око 550 милиона евра у модернизацију постројења те компаније до 2012. Руска држвана компаније преузела је управљање НИС-ом у фебруару 2009. године.

-----------------------------------------------------------------------------

Достанић: Ускоро више инвеститора на Београдској берзи

Београдска берза очекује да на српско тржиште капитала дођу нови инвеститори, изјавила је данас у интервјуу Танјугу директорка Берзе Гордана Достанић, уочи сутрашњег изласка акција НИС-а на А листинг.

Она је истакла да ће се, уколико велики страни инвеститори покажу интерес за акције НИС-а,сигурно поспешити ликвидност и повећати интерес и према другим акцијама на Берзи.

Достанић је нагласила да не треба прогнозирати на основу којих параметара ће инвеститори долазити на наше тржиште, али да је до сада понуда на Берзи била ситна за велике инвеститоре који би уложили значајнији капитал.

„Ако неко жели да потроши 10 милиона евра на неком тржишту, он објективно говорећи на српском тржишту нема шта да купи за тај новац, гледајући на то колико су мали наши промети”, казала је Достанић и додала да, када инвеститор једном дође на одређено тржиште, он ту остаје и прави портфеље. Она је објаснила да, уколико се инвеститори определе да уђу у НИС који је капитално јача компанија, „кад су већ ту сигурно ће се позабавити и другим компанијама које нису неквалитетне, али по самој величини нису атрактивне за велике инвеститоре”. Одговарајући на питање о могућости принудног откупа акција од стране већинског власника, Достанић је, уз напомену да ту није реч о проблематици која је у ингеренцији Берзе, рекла да стриктно треба правити разлику између јавног позива за преузимање и понуде коју акционари не морају прихватити.

„У Закону стоји да је принудни откуп могућ кад неки акционар стекне 95 одсто власништва и ако је већ неко власник са 95 одсто то је већ у неку руку и заштита и оних преосталих пет одсто, јер је питање и шта акционар са пет одсто заиста може да уради, прегласава га онај ко има 95 одсто удела”, објаснила је Достанић.

Као већински власник НИС-а, „Гаспоромњефт” је обавезан да до 2. фебруара 2011. године упути јавни позив за откуп својих акција по минималној цени од 4,8 евра по комаду.

Достанић каже да је то понуда на коју акционари не морају да одговоре, али „уколико се догоди да су велики власници НИС-а, на пример 'Гаспромњефт', држава итд. дошли до 95 одсто удела и и даље желе да откупе и оних пет одсто, онда ће то бити обавезујућа мера”.

Она је подсетила да на Берзи постоје и друге акције у које акционари могу уложити свој новац, односно кад добију паре од НИС-а могу купити акције и неке друге компаније.

Достанић је нагласила да је компанија која се определила да изађе на Берзу препознала у својој пословној политици шта су њене предности, а од тржишта капитала свака компанија очекује да може да се финансира на јефтинији начин, односно да се дофинансира.

„Наравно она ту не прибавља капитал да премости неки тренутни финансијски проблем и ликвидност, него се финансира раст и развој компаније”, рекла је она. Директорка Берзе је поновила да свака компанија мора да негује добар однос и поверење са инвеститорима, да редовно даје информације о свом пословању, да прикаже финансијске извештаје о сваком значајнијем пословном уговору који потпише.

Осврћући се на тренутно стање на српском тржишту капитала, она је рекла да су оба индекса - најликвиднијих акција БЕЛЕКС 15 и општи БЕЛЕКСлајн, тренутно у паду, али да је ситуација слична и на осталим берзама у региону, изузев Румуније чији су индекси забележили раст.

„БЕЛЕКС 15 има најмањи пад у односу на земље региона, али то су дневно променљиве ствари, пошто је до јуна он био у порасту, а сада је изгубио на вредности готово шест одсто”, казала је Достанић.

Она је додала да, међу тржиштима капитала у земљама из окружења, Љубљанска берза има нешто бољи промет него раније, али да за оцену реалног стања на свим берзама треба сачекати крај године.