Ако се „Телеком” не прода, из угла буџета, држава ће и даље морати да се задужује на домаћем, а могуће и на страном тржишту, рекао је др Владимир Вучковић, уредник часописа „Макроекономске анализе и трендови” београдског Економског института. На јучерашњем представљању новог броја овог часописа Вучковић је рекао да ако „Телеком” буде продат онда један део извора буџетског задуживања може да се замени новцем од продаје тог телекомуникационог предузећа. Колики ће тај део бити питање је, како је рекао, процене. – Друго је питање шта би било боље да се ради са тим новцем. Мислим да би предлог, који се чуо од економиста, да се врате спољни дугови, био најделотворнији – додао је Вучковић.

Вучковић сматра да није добра неизвесност и продужавање рокова за продају „Телекома” „јер то није добра порука за будуће приватизације”.

– Ако држава дозвољава стално пролонгирање рокова, то уноси дозу неозбиљности и не говори о чврстом оквиру за неке будуће преговоре и приватизације – указао је Вучковић.

Председник Управног одбора Економског института Александар Влаховић сматра да је држава сасвим рационално поступила у случају продаје „Телекома” поштујући критеријуме које је сама дефинисала, а то значи да коначна понуда не сме бити мања од дефинисане вредности.

Економски аналитичар Махмуд Бушатлија мишљења је да било који новац који би се добио од продаје „Телекома” не може оправдати чињеницу да се продајом те компаније продају два монопола и утврђује трећи.

– Први монопол је фиксна телефонија која је у „Телекому” заступљена са 98 одсто, док је други прикривен, и то је монопол на инфраструктуру која онемогућава било какав прилаз осталим учесницима у фиксној телефонији – објаснио је Бушатлија и додао да је велика опасност да никад нећемо имати нормално регулисан простор телекомуникација. Трећи монопол је, сматра он, јасно дефинисан захтев понуђача да ће дати 150 милиона евра да му се утврди монопол и у мобилној телефонији. – То је апсолутно супротно са било каквим тржишним механизмима. Колика год била корист од продаје  „Телекома” у финансијском смислу, на дужи и средњи рок врло ће се лоше одразити на привређивање и перцепцију инвестирања у Србију и највероватније ће нас довести и у раскорак са европским нормама и институцијама – указао је Бушатлија.

На опаску Бушатлије да је продаја „Телекома” лош потез, јер се продаје монопол, Александар Влаховић је рекао да питање монопола и његово спречавање у развијеним државама регулишу регулаторна тела.

Ал. Микавица