Srbija još dugo neće skinuti s dnevnog reda temu monopola i kartelskog dogovaranja u prehrambenoj industriji. To pokazuje i dosadašnja „sudbina” dvaju rešenja Komisije za zaštitu konkurencije – da je kompanija Salford, najveći prerađivač mleka u Srbiji, monopolista, a od kojih potrošači nisu imali nikakve vajde. Prvo rešenje Komisije za zaštitu konkurencije Vrhovni sud Srbije je posle žalbe Salforda poništio,a drugo rešenje, na koje su se oni takođe žalili, u postupku je pred upravnim sudom.

U Komisiji smo pokušali da saznamo da li uskoro očekuju sudski epilog spora, međutim odgovor koji je usledio nije ohrabrujući.

– Naše drugo rešenje kojim tvrdimo da je ovaj investicioni fond monopolista u otkupu mleka je iz 2009. Upravni sud, međutim, tek sada rešava sporove iz 2007. Zato, nažalost, ne očekujem skoru potvrdu naših navoda – kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Vrhovni sud Srbije je u martu 2009. godine poništiorešenje Komisije za zaštitu konkurencije u kome je ovo telo utvrdilo da je Salford grupa zloupotrebila dominantan položaj na tržištu otkupa sirovog mleka. U upravnom sporu koji je, po tužbi „Imleka” i Mlekare Subotica, vođen protiv ovog rešenja, sud je konstatovao da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

–Prilikom definisanja relevantnog tržišta nije primenjena Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta. Ono je definisano kao tržište otkupa sirovog mleka od strane mlekara. Cenjeno je učešće samo jedne vrste učesnika na tržištu i to na sektoru tražnje. Nije mogla da bude uzeta kao relevantna samo premirana količina sirovog mleka već ona koju je evidentirala zvanična statistika u Republici Srbiji, navedeno je tada u saopštenju „Dunav hrana” grupe koje je zasnovano na presudi Vrhovnog suda Srbije.

Sud je takođe naveo da je komisija pogrešno utvrdila da je učešće „Dunav hrana” grupe 47 odsto i da ima dominantan položaj na tržištu.

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, tada je za „Politiku” izjavila dapresuda Vrhovnog suda Srbije nije ušla u suštinu problema.

– Osim manjih grešaka proceduralne prirode, najvažnija primedba Vrhovnog suda je da nismo primenili Uredbu na koju smo obavezni. Zamerka, ipak, ne stoji, jer se ova uredba primenjuje samo u slučaju kada proizvod koji je predmet postupka ima moguću zamenu ili supstitut na tržištu. U konkretnom slučaju, niti mlekare mogu da koriste nešto drugo umesto sirovog mleka u proizvodnji, niti primarni proizvođači, osim mlekarama, mogu nekom drugom da nude svoj proizvod –kaže Bajalović.

Prema njenim rečima „Salford” je sačekao da Komisija donese rešenje, a onda je u tužbi pred Vrhovnim sudom dostavio navodne dokaze.

– Vrhovnom sudu su podneli i izveštaj Instituta ekonomskih nauka koji se, u međuvremenu, odrekao autorstva nad njim, uvidevši na koji je način sačinjen –tvrdi ona.

Komisija za zaštitu konkurencije je u januaru 2008.godine utvrdila da je Investicioni fond „Salford”, vlasnik najvećih srpskih mlekara, zloupotrebio dominantan položaj na tržištu otkupa mleka. U rešenju je stajalo da je ova kompanija svoj položaj iskoristila i zloupotrebila na dva načina – u vidu nametanja nepravednih uslova poslovanja i diskriminacije proizvođača u pogledu ugovornih uslova.

Komisija je na ovom slučaju radila gotovo pola godine i ovaj slučaj je, kažu, bio specifičan, jer je Komisija na raspolaganju imala „sasvim dovoljno podataka iz različitih izvora da bi ovo telo valjano obavilo posao utvrđivanja odnosa ’Salforda‘ prema primarnim proizvođačima”.

Od „Salforda” se, prema zakonskim obavezama, očekivalo i da dostavi dokaze da je sproveo mere koje je Komisija izrekla u rešenju. One su se, između ostalog, ticale tipskih ugovora s većim dobavljačima mleka. Govorilo se i o tome da bi, prema ovoj meri, proizvođači ubuduće imali pravo da traže nezavisne analize kvaliteta mleka (do sada je na to pravo imao samo „Salford”, a od ovih analiza je direktno zavisila i otkupna cena).

– Na osnovu nalaza jednog holandskog stručnjaka utvrdili smo da je cena koja pokriva troškove proizvodnje, ili koja bi bila isplativa za proizvođače, bila i do 40 odsto niža od realne, što ukazuje na nepovoljan položaj u kome su se nalazili primarni proizvođači. Komisija, međutim, ne može da određuje cenu, ali može da drugim merama utiče na „Salford” da odnos prema proizvođačima bude korektniji –izjavila je tada Bajalović.

– Raspolagali smo dovoljnim brojem podataka i u našem rešenju je stajalo da „Salford” zauzima 47,4 odsto ovog tržišta i da je zloupotrebio dominantan položaj. Očekujem da će to potvrditi i novo rešenje –zaključuje Bajalović.

J. Rabrenović

J. Antelj