Србија још дуго неће скинути с дневног реда тему монопола и картелског договарања у прехрамбеној индустрији. То показује и досадашња „судбина” двају решења Комисије за заштиту конкуренције – да је компанија Салфорд, највећи прерађивач млека у Србији, монополиста, а од којих потрошачи нису имали никакве вајде. Прво решење Комисије за заштиту конкуренције Врховни суд Србије је после жалбе Салфорда поништио,а друго решење, на које су се они такође жалили, у поступку је пред управним судом.

У Комисији смо покушали да сазнамо да ли ускоро очекују судски епилог спора, међутим одговор који је уследио није охрабрујући.

– Наше друго решење којим тврдимо да је овај инвестициони фонд монополиста у откупу млека је из 2009. Управни суд, међутим, тек сада решава спорове из 2007. Зато, нажалост, не очекујем скору потврду наших навода – каже Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције.

Врховни суд Србије је у марту 2009. године поништиорешење Комисије за заштиту конкуренције у коме је ово тело утврдило да је Салфорд група злоупотребила доминантан положај на тржишту откупа сировог млека. У управном спору који је, по тужби „Имлека” и Млекаре Суботица, вођен против овог решења, суд је констатовао да чињенично стање није правилно утврђено.

–Приликом дефинисања релевантног тржишта није примењена Уредба о критеријумима за утврђивање релевантног тржишта. Оно је дефинисано као тржиште откупа сировог млека од стране млекара. Цењено је учешће само једне врсте учесника на тржишту и то на сектору тражње. Није могла да буде узета као релевантна само премирана количина сировог млека већ она коју је евидентирала званична статистика у Републици Србији, наведено је тада у саопштењу „Дунав храна” групе које је засновано на пресуди Врховног суда Србије.

Суд је такође навео да је комисија погрешно утврдила да је учешће „Дунав храна” групе 47 одсто и да има доминантан положај на тржишту.

Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције, тада је за „Политику” изјавила дапресуда Врховног суда Србије није ушла у суштину проблема.

– Осим мањих грешака процедуралне природе, најважнија примедба Врховног суда је да нисмо применили Уредбу на коју смо обавезни. Замерка, ипак, не стоји, јер се ова уредба примењује само у случају када производ који је предмет поступка има могућу замену или супститут на тржишту. У конкретном случају, нити млекаре могу да користе нешто друго уместо сировог млека у производњи, нити примарни произвођачи, осим млекарама, могу неком другом да нуде свој производ –каже Бајаловић.

Према њеним речима „Салфорд” је сачекао да Комисија донесе решење, а онда је у тужби пред Врховним судом доставио наводне доказе.

– Врховном суду су поднели и извештај Института економских наука који се, у међувремену, одрекао ауторства над њим, увидевши на који је начин сачињен –тврди она.

Комисија за заштиту конкуренције је у јануару 2008.године утврдила да је Инвестициони фонд „Салфорд”, власник највећих српских млекара, злоупотребио доминантан положај на тржишту откупа млека. У решењу је стајало да је ова компанија свој положај искористила и злоупотребила на два начина – у виду наметања неправедних услова пословања и дискриминације произвођача у погледу уговорних услова.

Комисија је на овом случају радила готово пола године и овај случај је, кажу, био специфичан, јер је Комисија на располагању имала „сасвим довољно података из различитих извора да би ово тело ваљано обавило посао утврђивања односа ’Салфорда‘ према примарним произвођачима”.

Од „Салфорда” се, према законским обавезама, очекивало и да достави доказе да је спровео мере које је Комисија изрекла у решењу. Оне су се, између осталог, тицале типских уговора с већим добављачима млека. Говорило се и о томе да би, према овој мери, произвођачи убудуће имали право да траже независне анализе квалитета млека (до сада је на то право имао само „Салфорд”, а од ових анализа је директно зависила и откупна цена).

– На основу налаза једног холандског стручњака утврдили смо да је цена која покрива трошкове производње, или која би била исплатива за произвођаче, била и до 40 одсто нижа од реалне, што указује на неповољан положај у коме су се налазили примарни произвођачи. Комисија, међутим, не може да одређује цену, али може да другим мерама утиче на „Салфорд” да однос према произвођачима буде коректнији –изјавила је тада Бајаловић.

– Располагали смо довољним бројем података и у нашем решењу је стајало да „Салфорд” заузима 47,4 одсто овог тржишта и да је злоупотребио доминантан положај. Очекујем да ће то потврдити и ново решење –закључује Бајаловић.

Ј. Рабреновић

Ј. Антељ