ПАНЧЕВО – Генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић изјавио је данас да је усаглашен дугорочан уговор са Русијом о набавци јефтинијег гаса за Србију, који би важио 10 година.

Он међутим није желео да каже за колико ће бити нижа цена гаса који Србија набавља из Русије, пошто преговори о томе још трају. То значи да ће Србија као држава смањити трошкове увоза гаса, „а да ли ће се то и на који начин одразити на цену гаса коју плаћају грађани, зависиће од кретања цена гаса на тржишту” која је сада око 525 долара за 1.000 кубика, рекао је Бајатовић новинарима у Панчеву и подсетио да цена гаса зависи од кретања цена нафте на светском тржишту.

„Уколико цена нафте буде падала, а то није реално очекивати у току следеће године, тек онда би могли да разматрамо појефтинејње гаса,” рекао је Бајатовић и додао да потрошачи и сада плаћају око 20 одсто нижу цену гаса у односу на реалну цену.

Договорено је да се, у оквиру дугорочног уговора који ће важити од 2012. године, Србији испоручује пет милијарди метара кубних гаса годишње, рекао је Бајатовић и подсетио да Србија сада узвози око две милијарде кубика гаса годишње.

Он је казао да ће нови уговор бити флексибилнији од садашњег, да ће Србија имати обавезу да повлачи 85 одсто а не 100 одсто договорених количина гаса и да ни убудуће неће плаћати пенале на неповучене количине тог енергента.

Уговор ће важити 10 година уз могућност да сваке две године поново буде разматран његов комерцијални аспект, истакао је Бајатовић. Дугорочан споразум између Србије и Русије који треба да буде ратификован у Скупштини Србије је основа за закључење комерцијалног уговора о испорукама гаса за Србију, казао је Бјатовић и додао да ће за први квартал 2012. године бити анексиран садашњи уговор о испорукама гаса док нови међудржавни споразум између Србије и Русије не буде усвојен у скупштини.

Са постојећим потрошачима и потребама индустрије у Србији није могуће искористити свих пет милијарди кубика гаса, али зато планирамо низ разговора са руским партнерима о улагању руског приватног капитала у хемијско-процесну индустрију у Србији и изградњу гасних централа у партнерству Србијагаса и Гаспрома, најавио је Бајатовић.

Он је указао да су реално могуће руске инвестиције у енергетику Србије од око пет милијарди евра у наредних три до пет година, истакавши да би те инвестиције укључиле и изградњу гасних електрана и гасовода „Јужни ток” кроз Србију.

Говорећи о преговорима са Мађарима о смањењу транзитних такси за гас за Србију кроз ту земљу, Бајатовић је рекао да је следећи састанак са мађарским партнерима у петак и уколико и на том састанку не буде постигнут договор, „Србијагас” ће ићи на међународну арбитражу у Швајцарској.

„Трошкови за услуге компресора су превисоки и губици које они траже да прихватимо у оквиру транспорта су превисоки и излазе из свих европски прихваћених норми,„ рекао је он и додао да сада, након обавезе да све европске земље примењују Трећи енергетски пакет, постоји основ да „Србијагас” тражи смањење неоправданих трошкова тог уговора.

Ако би се ти неоправдани трошкови свели на европски прихваћене норме транспортни трошкови гаса кроз Мађарску би се смањили за 15 до 20 одсто, а „Србијагас” би годишње уштедео између 10 до 15 милиона евра, навео је Бајатовић.