Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su da program subvencionisanih kredita treba da bude nastavljen i u 2010. godini, kako bi se podstakla ulaganja u razvoj i investicije. „Drastičan prekid bi mogao da izazove negativne finansijske posledice”, izjavio je u Privrednoj komori Srbije predsednik Odbora za bankarstvo i osiguranje Vladimir Čupić. Kako je rekao, obustavljanje treba sprovoditi postepeno, kako prelazak na kredite po tržišnim uslovima ne bi doveo do naglog rasta kamata i povećanja troškova poslovanja privrede. „Posebno je važno obezbediti u budžetu sredstva za investicione kredite za kojima je bila slaba tražnja u 2009, što ukazuje na oprez privrednika u dugoročnom zaduživanju”, rekao je on.

Čupić je naveo da je važno pojednostaviti procedure za odobravanje subvencionisanih kredita i dodao da se efekti subvencionisanih stambenih kredita mogu očekivati tek 2010. godine. „Sledeća godina može da se posmatra sa dosta optimizma, ali treba biti oprezan jer kriza nije gotova i posledice nisu konačne”, rekao je Čupić i dodao da je neophodno da se nastavi koordinirana akcija svih nosilaca ekonomske politike.

Čupić je rekao da je u 2010. neophodno sprovoditi reformu javnog sektora, smanjenje javne potrošnje i poboljšanje poslovnog ambijenta, ali da to ne može da bude sprovedeno u kratkom periodu. On je naveo da se u 2010. ne može očekivati kreditna ekspanzija, kao što je bila prethodnih godina.

Bankari su kao predlog mera za 2010. naveli da država treba da emituje, osim kratkoročnih, i dugoročne hartije od vrednosti i stimuliše emitovanje korporativnih i municipalnih obveznica. Čupić je naveo da postoji prostor da Narodna banka Srbije ublaži monetarnu politiku u 2010. godini i nastavi sa daljim snižavanjem referentne kamatne stope. Kako je rekao, NBS treba da razmotri i mogućnost pojednostavljenja metodologije za obračun devizne rezerve i da postepeno smanji obavezu držanja dela obavezne devizne rezerve u dinarima.