Oko 60 odsto bankarskih kredita odobreno je privredi, a svega 35 procenata dato je stanovništvu. Sasvim razumljivo jer privreda, kako primećuju analitičari portala Kamatica.com, ima daleko veće potencijale za korišćenje kredita. Svi dosadašnji podaci pokazuju da je stanovništvo oduvek bilo revnosnije u vraćanju kredita, pa je kašnjenje u proseku dvostruko manje nego kod privrede. Ovo nije fenomen vezan isključivo za našu zemlju, već je tako u većini država.

I pored toga poslovne banke stanovništvu zaračunavaju znatno veće naknade i kamatnu stopu nego privredi. Za kratkoročne pozajmice građanima naplaćuju dvostruko, a ponekad i trostruko više kamate nego privrednim društvima. Krajem 2009. godine kamatne stope na kratkoročne pozajmice u dinarima stanovništvu odobravane su uz prosečnu kamatu od čak 36 odsto, dok su iste kredite privredi u domaćoj valuti odobravale uz kamatu od 10 do 18 procenata, zavisno od svrhe korišćenja zajma. Vidljivo je i to da su kamatne stope na pozajmice privredi imale pad tokom 2009. godine, dok su one na kredite stanovništvu zabeležile porast.

Poslovne banke, bez sumnje, imaju nešto veće troškove prilikom plasmana kredita stanovništvu, ali ovolika razlika, kako primećuju na navedenom portalu, između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time.

Prošle godine zabeležene su najveće kamate na kratkoročne pozajmice stanovništvu od 2000. godine. Kamatne stope na ovu vrstu pozajmica bile više 1998. i 1999. godine. Od 2000. do 2009. godine prosečne ponderisane kamatne stope banaka na dinarske kredite gotovo ni u jednom trenutku nisu prelazile 30 odsto, ali 2009. nijednog pojedinačnog meseca nisu bile ispod 30, a tokom pet meseci prelazile su 40 procenata. U februaru 2009. dostigle su rekord od neverovatnih 57 odsto godišnje.

Tokom prošle decenije primetno je da su kamatne stope poslovnih banaka na kredite privredi imale blagi trend pada. Vrlo je interesantan podatak da je tokom 2009. godine privreda u proseku poslovnim bankama plaćala korišćenje kratkoročnih pozajmica po dvostruko nižim kamatnim stopama, nego što je to slučaj kad je reč o građanima.

Pad kamatnih stopa zabeležen je i kod dugoročnih pozajmica stanovništvu i to se prvenstveno odnosi na stambene i kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kod kojih su kamatne stope, uz pomoć programa vlade u relativno prihvatljivim rasponima.

Ništa manje zanimljivo nije ni poređenje kamatne stope na kratkoročne plasmane poslovnih banaka sa pasivnim kamatama na kratkoročne depozite stanovništva. Poslovne banke su građanima na položene kratkoročne dinarske depozite (do godinu dana) obračunavale kamatu između 2,14 i 12,95 odsto, u zavisnosti od roka oročenja sredstava. To je, kako su izračunali na portalu Kamatica.com, od tri do čak 18 puta manje od kamatnih stopa na kratkoročne plasmane. Tome treba dodati da se 98 odsto štednje drži u devizama, koje sobom povlače niže kamate koje banke plaćaju ulagačima.

Ma koliko poslovne banke govorile o visokim rezervama, koje je propisala NBS, otežanoj naplati potraživanja i visokom riziku zemlje, razlika od tri do neverovatnih 18 puta između aktivnih i pasivnih kamata kod kratkoročnih pozajmica i depozita stanovništvu nema valjanog opravdanja.

Zbog svega toga nije čudno što, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, građani smanjuju broj kreditnih kartica, koje uz pozajmicu po tekućem računu predstavljaju najskuplji način finansiranja.

Očekivano smanjenje kamatnih stopa na kredite u 2010. godini, koje se najavljuje u iščekivanju relaksiranja uslova za poslovne banke, iz nadležnosti NBS, ne bi smelo biti samo rezultat ponašanja centralne bankarske institucije u diktiranju monetarnih uslova, već i povećanja efikasnosti poslovanja banaka, navedeno je na portalu.