Клијенти четири грчке банке у Србији, које заузимају шестину домаћег банкарског тржишта, забринули су се због спољног дуга те земље, који је достигао 300 милијарди евра. Из Народне банке Србије уверавају да финансијска криза у Грчкој нема директних последица на финансијско стање и пословање чланица њених банкарских група у Србији, а и гувернер је изјавио да не очекује негативне последице и смањење кредита.

НБС тврди да подаци о финансијском стању чланица банкарских група из Грчке указују да су ликвидне и солвентне. Сви показатељи пословања су у складу с прописаним лимитом.

Нашој централној банци је сада тешко да прогнозира какве ће резултате ове банке исказати у финансијским извештајима за ову годину, јер ће бити познати крајем фебруара 2010. У складу с Програмом подршке финансијској стабилности земље, изложеност банкарских група из Грчке према правним лицима у Србији, додаје се, не одступа и у оквиру је договореног лимита.

Истина, да би банке биле конкурентне, подсетио је гувернер после вести из Грчке, потребна је добра позадина, односно макроекономска стабилност у матичној земљи.

Еуробанка ЕФГ уверава клијенте да не треба да буду забринути, имајући у виду да је додатно учврстила тржишну позицију. И даље је једна од најкапитализованијих банака у Србији, јер заузима треће место по укупном капиталу на банкарском тржишту.

– Захваљујући дисциплинованом управљању капиталом, банка је задржала изузетну адекватност капитала: близу 21 одсто крајем септембра 2009. године – тврде у овој банци која у Србији има највеће тржишно учешће од банака са грчким капиталом. – Еуробанк ЕФГ, у поређењу са осталим (великим) банкама у Грчкој, има најмању зависност од Европске централне банке. Она је ове године преполовљена и сведена на шест милијарди евра. Ликвидност ЕФГ групе је снажна и стално се повећава, имајући у виду да је увећала депозитну базу за 1,7 милијарди евра само у овој години. Иако недавно снижење рејтинга Грчке од агенције „Фич” не може да се игнорише, ЕФГ група верује да притисак који трпи цела привреда Грчке може да се контролише.

Економиста Милан Р. Ковачевић оцењује да грчке банке вероватно неће више тако издашно кредитирати српску привреду као до сада, већ своју.

– Ако у једној земљи банка има потребу за ликвидношћу, повлачи новац из банака у другим земљама, како би се проблем решио. Уколико би повлачење средстава било масовно, смањило би ликвидност банака у Србији – каже он уз опаску да висок дуг ипак треба упоређивати са економијом Грчке, чланице ЕУ, која ће бити са њом солидарна.

Гувернер грчке народне банке је почетком ове године „Фајненшел тајмсу” изјавиода га брину последице глобалне кризе по Србију, Румунију и Бугарску, које су последњих година бележиле велики бум кредита у страним валутама. Посебно је забрињавајући, како је рекао, знатан пад вредности домаћих валута тих земаља, имајући у виду да се већина клијената задужује у страним валутама.

Први човекцентралне банке Грчке је, према наводима медија, још тада апеловао на тамошње банке да повећају кредитирање грчке привреде за 10 одсто, као и ликвидност. Препоручио им је да прилагоде кредитну политику у југоисточној Европи депозитима које имају у појединим земљама.

То би могло да значи, кажу упућени, не само да ће будући кредити од централа ка ћерка банкама бити смањени, већ и да би банке из региона могле убрзано да враћају дугове према својим централама.