Комисија за заштиту конкуренције подсетила је јуче банкаре да током Недеље штедње не смеју да наруше тржишну утакмицу. Понуда штедишама никако не може и не сме да буде резултат међусобног договарањаконкурената, усаглашенoг деловања „џентлменских споразума”, наводи се у саопштењу. Ограничавање слободне конкуренције не сме да нанесе штету корисницима услуга банкарске штедње, додаје се.

Иако нема сумње да је гувернер својом препоруком банкарима да не повећавају камате на штедњу испровоцирао ресурну институцију, у Комисији истичу да за сада не постоји ниједан доказ да су банкари и гувернер прекршили Закон о заштити конкуренције. Како кажу, наставиће да прате овај случај, али поступак против гувернера и банкара, за сада, неће покренути. Напомињу да су саопштењем само желели да упозоре учеснике на банкарском тржишту.

Шта каже закон? У члану 10. овог прописа о заштити конкуренције каже се да су кажњиви споразуми „између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције на територији Републике Србије”. То могу бити уговори, поједине одредбе уговора, али и прећутни договори.

Како „Политика” сазнаје, банкари који су присуствовали састанку у централној банци, којим је председавао гувернер, били су свесни ове чињенице. Представници финансијских кућа посаветовали су гувернера Дејана Шошкића да избегава термин „џентлменски договор”, који је дотад користио у јавним наступима, јер би због тога могли да имају проблема са Комисијом за заштиту конкуренције. Истакли су да у томе могу да учествују само ако је реч о препоруци. После састанка, из Народне банке Србије новинарима је прослеђено саопштење у коме речи „договор” нигде није било. Из Службе за односе са јавношћу ове институције објаснили су да је реч о препоруци банкама.

Дијана Марковић Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, каже да би, уколико се евентуално испостави да је неке врсте договора било, због тога могли да одговарају само банкари, али не и гувернер. Комисија нема надлежности да покрене поступак против државних званичника. Ипак, она сматра да је овде реч о препоруци и да засад нема назнака да је закон прекршен.

– По једном другом пропису, а то је Закон о банкама, гувернер би требало сам себе да казни. Народна банка Србије, по том закону, предлаже мере и санкције за повреде конкуренције – сматра наша саговорница.

Иначе ово није први пут да се један државни званичник „прозива” због повреде правила о слободној конкуренцији. Пре нешто више од четири године тадашњи министар трговине и услуга Предраг Бубало нашао се на удару Комисије за заштиту конкуренције, јер је са пекарима и уљарима договарао максимално поскупљење хлеба и уља. На уму је Бубало тада имао заштиту животног стандарда грађана, али га је Дијана Марковић Бајаловић прозвала да је прекршио закон, а да то вероватно није ни знао. Поступак против њега није покренут.

Иначе, због администрирања, цена Србију је недавно, у последњем извештају, прозвала и Европска комисија. Нашој се држави замера што администрира приликом доношења одлука о ценама струје, гаса, превоза, али и млека и уља, што су биле мере новог министра пољопривреде и трговине, наводно због заштите стандарда грађана.

У Народној банци кажу да је састанак са банкарима, који су они организовали поводом пословних понуда за Светски дан штедње,имао за циљ да се избегну понашања банака која могу изазвати ризике ликвидности и нестабилности финансијског система.

– Иницијатива НБС није имала за циљ нарушавање принципа конкуренције у банкарском сектору како то тумаче поједини аналитичари и медији, нити наметање договора о смањењу каматних стопа на штедне улоге грађана – наводе у НБС.

А. Телесковић