Већини банака, које су Путарским предузећима из Нибенс групе одобриле кредите у вредности од око 140 милиона евра, главна гаранција и препорука била је што раде са државом. У исто време многе друге фирме пролазиле су кроз сито и решето, проверу података, власника, повезаних фирми, дугова и на крају често одбијене уз образложење да им је рђава кредитна историја. То за Мила Ђурашковића, власника Нибенс групе, није важило. Иако су неке од његових компанија континуирано биле у блокади и по годину дана, то банкама није сметало да му одобре кредите, нити држави да му додели велике послове на изградњи аутопутева.

Фирме, чланице Нибенс групе, како се незванично може чути, највише кредита подигле су у АИК банци АД Ниш (око 50 милиона евра).Следе, Уникредит банка (25), Интеза (17), Сосијете женерал (осам) и ЕФГ (такође осам милиона евра). На наплату дугова чекају Рајфајзен, Универзал, Хипо Алпе Адрија, Комерцијална, Фолкс банка, Креди агрикол, НЛБ банка, Српска банка и Развојна банка Војводине.

Чињеницу да су одобравали вредне кредите фирмама, које су увезане међусобним јемствима, један од банкара објашњава да су сматрали да им је наплата сигурна, пошто је реч о фирмама које раде са државом.

– Ова групација учествује са 40 одсто у укупној путној привреди Србије. Годишње су имали 150 до 200 милиона евра реализованих кредита. Наравно да смо се обезбеђивали хипотекама и залогама. И те фирме као и остале, које конкуришу за кредите, прошле су провере – каже овај банкар.

– Путеве граде добре платише и зато су грађевинска предузећа која изводе радове за нас били „мали богови”, одговор је другог банкара на питање како су банке безусловно давале кредите Нибенс групи.

– Нама је небитно да ли су инвеститор држава или приватник, који пут гради кроз концесије. У свим земљама највеће инвестиције иду у путну привреду. Ту је велика добит и због тога банке радо кредитирају путарска предузећа. То није једини, али је важан предуслов. Наравно да се обезбеђујемо хипотекама и да зарачунавамо комерцијалне камате – наводи наш други саговорник.

У банкарским круговима може се, међутим, чути да је највећи проблем то што се неке банке нису адекватно обезбедиле, чак и када су ставиле хипотеку на имовину тих предузећа.

Милан Р. Ковачевић, консултант за инвестиције, сматра да су велики послови и планови фирми Нибенс групе банкарима били разлог да им одобре кредите. Јер, и њима је било у интересу да пласирају новац.

– При одобравању позајмица требало је да банке проверавају повезана лица, какве су им референце, како су позициониране на домаћем, а посебно на суседним тржиштима. Оне морају да прочешљају целокупну генезу предузећа, бонитет, да није у блокади, колика су му дуговања.Њима је од свега тога очигледно највећа гаранција била та што су ове фирме у великој мери биле ангажоване на државним пројектима. Да сам банкар, бојао бих се да им одобрим кредит баш зато што су ангажоване на државним пројектима – каже Ковачевић.

Конверзија дуга у акције, репрограмирање и остали потенцијални елементи финансијске консолидације, такође зависе од плана реорганизације који ће органи управе Нибенс групе понудити.

Банкари су се са представницима државе договорили да формирањем заједничког менаџмента у овим фирмама покушају да спасу предузећа и 5.200 запослених радника, а тиме и уложени новац, што је у интересу свих.