Имена 100 највећих дужника у Србији, правних, физичких лица и предузетника од јуче више нису тајна. Републичка пореска управа је први пут обелоданила имена дужника који су неплаћањем пореза и доприноса оштетили државу за десетине милијарди динара. Углавном је реч о фирмама које су угашене или су у стечају, или им се дугови репрограмирају. Међу дужницима је и много оних који су у процесу приватизације, а што је за порезнике била главна кочница да у јавности изнесу имена дужника како не би успорили њихову продају.

Прва три највећа дужника на списку правних лица су бивше велике српске банке – Беобанка у стечају с дугом од 24,07 милијарди динара, Инвестбанка – 18,3 милијарди динара, Астра банка 15,64 –милијарди динара неплаћеног пореза. Међу овим дужницима је и Београдска банка с дугом од 13,1 милијарду динара, Јавно предузеће за експлоатацију у реструктурирању с дугом од 7,5 милијарди динара, „Сартид” у стечају 5,5 милијарди, „Симпо” с пет милијарди, с тим што, како се може видети на сајту Пореске управе, закључак владе још није донет по питању статуса „Симпа”, дакле да ли је у реструктурисању или је у стечају.

На списку 100 највећих је и „Астра симит” с дугом од три милијарде динара, „Застава аутомобили” у реструктурисању с дугом до 3,04 милијарде, „Матроз” 1,4 милијарди, „Борба” 1,3 милијарде... Међу дужницима правним лицима су и „Шамот”, „Агрожив”, ИМТ, ИМР, „Навип”, „Желвоз”, „Верано моторс”. Укупан дуг 100 највећих дужника са списка правних лица износи 214,5 милијарди динара.

Изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је пре два дана ступио на снагу, па и члана седам, којим је регулисано да дуг пореског обвезника више не представља тајну,омогућио је порезницима да обелодањују ове податке. Управо је избегавање плаћања обавеза ових лица довела у невољу велики број њихових запослених којима послодавац није уплаћивао доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, а због чега они данас не могу да се пензионишу. За велики број фирми држава је парама из буџета намирила ове обавезе и повезала запосленима стаж.

Порезници напомињу да су три разлога због којих су до усвајања овог закона имали обавезу ћутања, односно немогућности да код појединих дужника наплате потраживања. Пре свега зато што су Закон о приватизацији и Закон о стечају, случајно или намерно, „ишли на руку дужницима”, па док су фирме у процесу приватизације и реструктурирања, стечаја или репрограма дугова, нико није смео то да помиње.

Сходно Закону о приватизацији, донетом 2007. године, од дана доношења одлуке о реструктурирању до његовог окончања, порезници нису могли против фирме која се продаје да спроведу принудну наплату нити било коју другу меру ради намирења потраживања, појашњавају у Пореској управи.

Закон о приватизацији је, како ствари стоје, ригорознији био за оног ко је покушавао да наплати потраживања него за дужника, па је свако ко је покушао да поднесе пријаву против неплатиша сам морао да плати казну од 100.000 до 300.000 динара. Примера ради, директор Пореске управе који би покренуо поступак наплате потраживања морао би да плати ову разрезану казну.

Имена дужника морала су до јуче бити тајна и када је реч о фирмама које су у стечају. Порески обвезници који су имали дуг по основу јавних прихода, а који су се налазили у поступку стечаја, од дана покретања стечајног поступка Пореска управа против њих није могла да води принудно извршење, (а све сходно Закону о стечају), већ је била дужна да прекине поступак принудне наплате. Стечајни повериоци су своја потраживања могли да наплате у стечајном поступку.

Кад је у питању аутоматски стечај, појашњавају у Пореској управи, велики број правних лица је брисан из регистра Агенције за привредне регистре по решењу суда, а имовина обвезника је прелазила у својину републике. Имајући то у виду, више нема ни обвезника ни имовине из које се може дуг наплаћивати, па се ради о ненаплативим дуговима.

Прве три предузетничке радње с највећим дуговима су „Металијум” – 168,4 милиона динара, „Хелена гранд” 167,1 милион, „Бени”, радња за промет робе на велико и мало, која дугује 166 милиона динара. Све три фирме су брисане, односно одјављене, што значи да их нема у регистру привредних субјеката.

Када је реч о физичким лицима, највећи дуг на листи 100 има, како се може видети на сајту Пореске управе, Новица Јовановић из Лесковца – 307,9 милиона динара, Маријо Вујаклија из Инђије – 239,6 милиона, док је трећа особа из Жабља Лазо Крвопић с дугом од 130,42 милиона дианра.

Укупан дуг на листи 100 највећих дужника, међу физичким лицима износи 2,9 милијарди динара.

Интересанто је да се на списковима 100 највећих дужника не помиње име ниједног јавног предузећа, иако се пре измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији спекулисало да је међу дужницима управо доста звучних имена фирми које годинама избегавају да плаћају обавезе држави.

Само су дуговања привреде према Фонду ПИО, по основу не уплаћених пореза и доприноса, током 2011. године нарасла на 250 милијарди динара.

Јасна Петровић