Економија

Беко нуди граду да буду пословни партнери

Закон о јавно-приватном партнерству није усвојен, а његова суштина је да сви ризици оваквих пословних подухвата не припадну држави, а приватним инвеститорима – профит

Локација за будући „град на води“ Фото Д. Јевремовић

Милан Беко, један од сувласника „Луке Београд”, нада се да ће проблем бити решен, тако што ће он и престоница постати пословни сарадници. И то по моделу јавно-приватног партнерства.

Тако би се, каже овај бизнисмен, окончао вишегодишњи спор око права коришћења лучког земљишта на десној обали Дунава, а Београд би добио могућност да се укључи у изградњу „града на води”, стамбено-пословног пројекта од око 2,5 милиона квадрата, који је он планирао да гради на простору „Луке”.

За овакву сарадњу, међутим, законска основа у Србији још не постоји. Наиме, закон о јавно-приватном партнерству код нас још није усвојен, а његова централна тачка требало би да буде да се ова материја тако уреди како сви ризици оваквих пословних подухвата не би припали само држави, а приватним инвеститорима – профит.

У јучерашњем писму Милана Бека, Иване Веселиновић, председнице те компаније и Оливере Божић, директорке „Луке”, градоначелник Београда Драган Ђилас замољен је да предложи термин састанка на којем би се разговарало о развоју лучких делатности и других урбанистичких садржаја на земљишту чији је корисник „Лука”.

– Ово је добра прилика да разменимо мишљења и размотримо могућности потенцијалне сарадње „Луке” и града, на један од више начина које бисмо том приликом представили. Европска унија очекује да Србија развије моделе јавно-приватног партнерства, а како је уобичајено да се пројекти ове величине и значаја развијају кроз такав модел, и наша размишљања се крећу у тим оквирима. Сматрамо да би тај састанак могао да буде основа за проналажење рационалног решења нагомиланих проблема. Он би пробудио наду јавности у очекивању тако потребног инвестиционог циклуса Републици Србији – написао је Беко.

Градоначелник се јуче није изјашњавао о том позиву. Али, пре два дана је рекао да је град спреман да купи „Луку” по цени по којој је она продата Беку 2005. године. То је око 40 милиона евра „ни за евро више, ни за евро мање”, и без камате коју је Беко тражио. Власник „Луке” је, међутим, тражио да се та цифра увећа за камату коју држава плаћа када се задужује на финансијском тржишту.

„Лука” је Бека, према тој рачуници, коштала укупно 74 милиона евра и рекао је да није спреман да је прода без уложене цене капитала.

Јавно ценкање је, чини се, отишло предалеко и Беко је понудио договор.

Наш саговорник, који је желео да остане анониман, сматра да је неуобичајено да представници власти преговарају са људима чије поступке истражују правосудни органи. То би, каже он, могао да буде притисак на тужилаштво које води предкривични поступак против „Луке Београд”.

– У току је такав поступак против Бека по тужби Савета за борбу против корупције. Према Бековим изјавама последњих дана може се закључити да он кроз евентуални договор са градом жели да избегне кривичну одговорност за продају „Луке”. С друге стране, то што нуди граду, да сарађују кроз јавно-приватно партнерство, могло би се обрнути. Зашто Беко најпре не призна тужбени захтев за утврђивање права коришћења спорних хектара и онда крене у преговоре? Град би, уместо да пасивно посматра судски спор, могао сам да предложим решење спора са „Луком”, и стратегију уређења и развоја тог подручја – каже наш саговорник.

Ово није први пут да власници „Луке” и град покушавају да споразум постигну ван суднице. Пре две године, након што је Окружни суд други пут одлучио у корист „Луке”, оставивши град без иједног хектара, Ђилас и руководство те компаније најавили су преговоре око спорног земљишта. Према тадашњим најавама град је требало да добије 55 од 75 спорних хектара, 25 хектара на шпицу Аде Хује и 30 између Панчевачког моста и фабрике папира, док би „Луки” припало 20 хектара и шанса да реализује „град на води”.

Председница Савета за борбу против корупције, Верица Бараћ, тада је оптужила обе стране да воде незаконите преговоре – да су закључили меморандум о разумевању и нацрт споразума о уређењу међусобних односа – о измештању луке и пренамени земљишта. Ђилас и власници „Луке” одбацили су такве тврдње, као „бесмислене и нетачне”. Преговори су прекинути 2009. године када је општински суд по трећи пут дозволио граду да се укњижи на спорном земљишту.

Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Примирје

Осим Бековог писма градоначелнику, на сајту „Луке Београд” јуче је освануло и саопштење, које је потписала Тијана Мунишић, директорка пи-ара и комуникација ове компаније, у коме наводи: „Примирје. Мир? Надамо се....” и наставља:

– Не скривамо задовољство што је једна истина постала широко прихваћена, Лука је законити власник свих својих права. Лука је goodguy ( добар момак). Но, увек па и сада, ту су и јаки момци, који хоће да узму ужину – написала је Мунишићка.

„Лука” жели да развије луку, али и град на води. Београд нема лепши пројекат од оног који је за нас направио Данијел Либескинд, највећи архитекта данашњице. О томе хоћемо да причамо са градоначелником Ђиласом, стоји у саопштењу „Луке”.

објављено: 02.07.2011

Последњи коментари

Daki a | 02/07/2011 14:03

Zasto je Beko jos na slobodi? Koji zakon mu to omogucava? Koliko vidim morace i on da bezi kod karica.. steze se obruc