Милан Беко, један од власника „Луке Београд”, спреман је да прода своје акције у том предузећу граду Београду по цени по којој их је стекао. Услов је да му престоница плати камату коју, иначе, држава плаћа страним банкама када се код њих задужује.

То је Беков одговор на прекјучерашњу понуду градоначелника Београда Драгана Ђиласа да град купи „Луку” за 40 милиона евра, колико је Беко предузеће платио 2005. године.

Беко је јуче у писаном одговору „Политици” навео да се већ обратио међународној ревизорској фирми КПМГ око прецизног утврђивања цене.

–Град ће добити предузеће са 200 хектараземљишта и разрађеном развојном стратегијом на бази Либескиндовог пројекта „Град на води”.Не постоји појединац који може да одоли нападу државе –и у томе нисам изузетак. Утолико желим да се техника куповине акција обави у штокраћем року – навео је Беко.

Познати бизнисмен је крајем прошлог месеца предложио држави да од њега откупи „Луку Београд”. Његова понуда уследила је након што је Виши суд у Београду увео привремену меру којом је забранио тој компанији да располаже, отуђује и оптерећује око 120 хектара са обе стране Панчевачког моста док се не докаже коме – „Луки” или граду – припада право коришћења земљишта на десној обали Дунава.  

Премијер Мирко Цветковић тада је одговорио како би било добро да Беко понуду упути свима, а не само држави. Беко је за „Политику” потом изјавио да понуда важи само за владу. Пошто она то није учинила, казао је Ђилас, град ће прихватити Беков предлог.

– Очекивао сам да ће држава дати понуду, пошто је „Луку” продала она, а не град Београд. Ако хоће да продају „Луку” по истој цени по којој су је купили, ми ћемо да је купимо од њих и завршимо ту причу. Колико ја знам, то је било 40 милиона евра – казао је Ђилас.

Поменута свота коју тражи Беко требало би да се увећа за камату висине четири до шест одсто, колико иначе кошта цена новца за државу код међународних финансијских институција.

Предузеће „Лука Београд” приватизовано је по Закону о својинској трансформацији 1998. године. После првог круга својинске трансформације, Акцијски фонд је поседовао 30 одсто акција, Фонд ПИО 10 одсто, док је преосталих 60 одсто било у власништву малих акционара.

„Ворлдфин” је пре шест године купио „Луку” за око 40 милиона евра и данас овај инвестициони фонд поседује 93 одсто капитала „Луке”, док се око седам одсто налази у рукама малих акционара. 

Град и „Лука” већ осам година се споре око права коришћења на лучком земљишту. Град је 2003. године поднео предлог за укњижбу на 87 хектара лучког земљишта. То му је Други општински суд одобрио. Садашњи власници „Луке”, а то су, према наводима Савета за борбу против корупције, Милан Беко, Ивана Веселиновић, Ивана Мишковић-Карић и Марко Мишковић, уложили су жалбу 2005. године после куповине већинског дела акција. Спор су добили пред Окружним судом. Нови предлог за укњижбу, три године касније, град је поднео за 110 хектара и остварио то право. Међутим „Лука” је исте године оспорила ову укњижбу и издејствовала враћање предмета у поновни поступак. Град 2009. године у новом судском поступку успева да укњижи 110 хектара, на шта се „Лука” жалила и добила спор пред Вишим судом у јулу прошле године. Тада је земљиште између Панчевачког моста и Аде Хује пресудом Вишег суда враћено „Луци Београд” на коришћење.

У свим споровима главни аргумент „Луке Београд” је да 36 година стар уговор између града и те компаније никада није ступио на снагу. Град је све време тврдио супротно. Паралелно са тим процесима, и град и „Лука” су поднели захтеве за конверзију права коришћења у право својине. Јер, да би „Лука” могла да гради стамбено-пословни комплекс на око два милиона квадрата, за који је ангажовала познатог архитекту Данијела Либескинда, мора најпре да докаже да је корисник земљишта. Потом да корисништво конвертује у власништво и да плати разлику између тржишне вредности земљишта и цене плаћене за капитал предузећа. „Луку Београд” на то обавезује Закон о планирању и изградњи.

Беко не крије да је „Луку” купио да би на једном делу земљишта градио станове, а на другом се бавио лучком делатношћу. Међутим, како је недавно за „Политику” изјавио, о конверзији ће размишљатикада Закон о планирању иизградњи буде усаглашен саУставом. „Односно, када ми будевраћено право да градим налучким парцелама. То право ми јеодузетопоменутим законом”.