Највећи макроекономски ризик са којим ће се српска привреда суочити наредних година биће нагло и значајно смањење прилива страног капитала и криза платног биланса. То упозорење властима у Београду стиже са страница овогодишње Беле књиге, збирке препорука које Савет страних инвеститора (ФИЦ) упућује сваке године Влади Србије.

У претходној години није било промена у систему подстицаја за инвестиције, оцењује ФИЦ. А затим истиче да стране инвеститоре посебно забрињава чињеница да су слабом рејтингу Србије у глобалној конкурентности у великој мери допринели параметри који су посебно значајни за инвеститоре – својинска права, терет државне регулативе, ефикасност правосудног система у решавању спорова, ефикасност антимонополске политике, сарадња радника и послодаваца... „Побољшање ових параметара не захтева велика улагања, све што је потребно јесте политичка воља, одлучност и акциони план којим би се увели и подржали европски стандарди који се примењују у овим секторима”, констатују инвеститори.

Бела књига садржи анализе стубова развоја (инфраструктура, некретнине и градња и радна снага) и правни оквир (стечај, заштита потрошача, јавне набавке, порези, царине....) са прецизним препорукама Савета. Због обимног материјала, „Политика” се одлучила да представи неке од препорука за стубове развоја.

Енергетика: Опремити локације

Монопол растерује инвеститоре

- изменити Закон о енергетици како би се примениле одредбе за олакшице повлашћеним произвођачима електричне енергије;

- повећати јавну свест о ефикасном коришћењу електричне енергије и потреби да се повећа њена цена;

- прекинути монопол Нафтне индустрије Србије што је пре могуће како би се привукли потенцијални инвеститори;

- донети прописе о енергетској ефикасности;

- припремити и понудити инвеститорима дефинисане и опремљене локације са свом потребном инфраструктуром.

Градња: Хитно усвојити закон о реституцији

Још постоји проблем регистрације власништва

- нови Закон о планирању и изградњи утиче на пет важних области: просторно планирање, изградњу, грађевинско земљиште, реституцију и легализацију. Све ове области морају посебно да се регулишу, што је могуће пре кроз систематска подзаконска акта;

- и даље постоји проблем конверзије без накнаде и проблем регистрације права власништва над грађевинским земљиштем због грубог тумачења Закона о планирању и изградњи од стране земљишних катастара. Подзаконска акта би требало да омогуће јасније тумачење одредаба овог Закона или барем успостављање усаглашене праксе;

- неопходно је да се још више упрости процес издавања дозвола, а потребно је и да се размотри могућност смањења накнаде за уређење земљишта и свих других трошкова у вези са изградњом;

- израдити нацрт Закона о реституцији, дати га на јавну расправу и усвојити што је могуће пре;

- држава треба да донесе нацрт Закона о лизингу некретнина;

- изменити у целости Закон о хипотеци јер није у складу са Законом о планирању и изградњи.

Радно право: За слободу договора

- неопходно је додатно смањење трошкова радне снаге да би се повећала стопа запослености и смањио такозвани „рад на црно”;

- изменити закон да би се на јасан начин дефинисало да се део зараде за радни учинак не мора утврђивати на месечном нивоу и да зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца није посебна додатна обавезна категорија зараде. Слобода договора запослених и послодавца о структури зараде и додатних погодности и успостављање система зарада који ће стимулисати рад запослених основ је тржишног функционисања тржишта рада;

- у случају недостатка знања и способности запосленог не би требало да постоји обавеза да се оформи комисија већ би послодавац требало да буде у могућности да утврди разлог за отказ на неки други одговарајући начин. Отказни рок не би требало да буде дужи од 15 дана;

- предлажемо да се законом предвиђени временски лимит трајања уговора о раду на одређено време са 12 месеци продужи на 36 месеци;

- предлажемо да се послодавцу омогући да обавести запосленог о промени распореда радног времена најкасније три дана пре такве промене;

- од изузетне је важности да се у потпуности измени обрачун отпремнине тако да се висина отпремнине у случају проглашења запосленог за технолошки вишак од стране послодавца базира искључиво на годинама рада запосленог код тог конкретног послодавца, а да у крајњем случају остатак износа отпремнине (и то за преостали број година рада у радном односу код претходних послодаваца) сноси држава о свом трошку;

- будући да је привремено удаљење запосленог са рада предвиђено као једина „дисциплинска” мера коју предвиђа Закон о раду, а да је одбијање дела зараде не само делотворна дисциплинска мера већ и као таква предвиђена законима појединих околних земаља, предлажемо да одбијање дела зараде, чија висина не би прешла 20 одсто уговорене основне месечне зараде запосленог, буде експлицитно наведено у Закону о раду као могућа мера;

- проширено дејство општег колективног уговора (ОКУ) треба да буде стављено ван снаге.

Пољопривреда: Субвенције без сегрегације власника

- усвојити четворогодишње стратегије за све главне секторе пољопривредне производње којима ће се утврдити средњорочне политике доделе новчане помоћи;

- субвенције (тамо где остану инструмент економске помоћи) треба да буду доступне свим правним и физичким лицима под једнаким условима, без обзира на власничку структуру, како би се осигурала транспарентност процеса, награђивање ефикасних произвођача и признавање професионализације пољопривреде;

- хитно успоставити Националну референтну лабораторију као што је прописано Законом о безбедности хране. Мора се осигурати потпуна независност те лабораторије тако што ће се она законом обавезати да спроводи микробиолошка испитивања сировог млека у складу са међународно признатим стандардима у име државе, али и у име пољопривредника и млекара. То би умногоме вратило поверење између пољопривредника и млекара (оне данас класификују млеко према сопственим критеријумима). Тако би се постигла већа стабилност цене сировог млека, што би пољопривредницима омогућило да побољшају квалитет млека и да остваре већу цену.

Припремио: Миша Бркић

-----------------------------------------------------

Парафискални намети

Савет је забринут скорашњим догађајима у фискалној политици Србије који се тичу нових јавних дажбина и локалних пореза, који се намећу предузећима на основу закона и подзаконских аката.

Прву групу чине јавне дажбине на различита јавна добра (воду, шуме и остало). Сличне јавне дажбине постоје широм света, при чему су оне најчешће повезане са коришћењем таквих јавних добара. Међутим, уместо да се заиста односе на коришћење одређених добара, ове јавне дажбине у Србији имају карактер редовних пореских обавеза. На пример, у случају накнаде за заштиту, коришћење и унапређење шума (ступа на снагу 15. новембра 2010) свако правно лице ће бити обавезно да плати 0,025 одсто укупних годишњих прихода по том основу. Поред тога, нови Закон о водама (ступа на снагу 1. јануара 2011) прописује шест различитих врста јавних дажбина, чији ће проценат или цео износ бити регулисан одређеним подзаконским актом. Слично се дешава и у погледу рударства, јавног превоза, пољопривредног земљишта... Ниједна од ових јавних дажбина није под надлежношћу Министарства финансија, већ независних извора прихода разних фондова, агенција и других министарстава.

Друга група питања су локални порези и таксе (оне који се плаћају локалним самоуправама) и чињеница да финансирање општина још није системски регулисано. Наиме, Закон о финансирању локалне самоуправе регулише само могуће врсте локалних пореза, али не и најбитније ставке – ко је порески обвезник и колики је износ локалног пореза. Последица је да локалне власти самостално одлучују о овим питањима. Поврх тога, Закон не прописује никакве смернице за одређивање висине пореза, нити поставља границе, као што и не одређује расподелу прикупљених средстава. У пракси је широко распрострањено да износ локалних пореза варира у зависности од места седишта компаније у оквиру одређене општине, при чему је „зонирање” осмишљено тако да су веће компаније увек у зони где су локални порези неколико пута виши у поређењу са зонама у оквиру исте општине.

Без било какве намере да доводимо у питање постојање концепта локалних пореза у пореском систему Србије, овај савет чврстог је става да би јасна правила требало да буду постављена у односу на то коме су обрачунате локалне дажбине као и колики је њихов максимални износ.