Улазак Србије на „белу шенген листу” и само „дух” а не још конкретна примена споразума отворено небо између Србије и Европске уније за само три месеца потпуно су променили живот аеродрома „Никола Тесла”.

Београдска ваздушна лука одједном је избила на прво место брзорастућих аеродрома главних градова у Европи по броју компанија, летова и путника. Прошле године кроз београдски аеродром је прошло 2.834.000 путника.

Нико, међутим, не сме да прогнозира повећање броја путника за ову годину. „Мериторну прогнозу за ову године даћемо крајем априла када коначно започне летњи ред летења и када будемо видели планове авио-компанија.

Могу само да кажем да ће тај пораст бити изузетан”, каже проф. др Велимир Радосављевић, генерални директор јавног предузећа Аеродром „Никола Тесла”.

Он каже да су укидање виза и споразум о отвореном небу променили навике, интересовања и потребе путника. Оно што је видљиво од укидања виза јесте да се велики пораст обима путника и саобраћаја концентрисао, за сада, на европске метрополе земаља шенгенског споразума. Тај пораст је између 15 и 20 одсто, али се, с друге стране, бележи пад с Великом Британијом и Русијом и наставља се пад броја путника с Црном Гором.

– Од почетка летњег реда летења, 28. марта, већ у априлу већ имамо 25 одсто више летова страних компанија, долазе дански „Цимбер Стерлинг”, „Спан ер”, „Виз ер”, „Балтик”... Али још већи број летова биће на рутама које већ постоје јер компаније додају нове поласке. Чешка компанија имаће, на пример, два лета дневно за Праг, „Таром” додаје летове, па украјински „Аеросвит”, па „Тунис ер”, „Лот”... Не постоји аеродром у централној и источној Европи који има толики пораст обима саобраћаја. И буквално 28. марта почеће битка за сваког путника – каже Радосављевић.

Пословна политика аеродрома је да „не најављује, него објављује”, па ће тако за неколико дана објавити летове из Београда за један велики европски град.

Интересовање авио-превозника за Београд и Србију личи на ситуацију коју је имала Мађарска на почетку транзиције 2000. године. Нико не сумња да је највећи подстицај порасту путовања и авио-саобраћаја дало укидање шенгенске баријере, а да је могућност да људи путују била предуслов да авио-компаније дођу и из Београда организују више летова. А чим је више летова, већа је конкуренција, бољи квалитет и ниже цене.

–Очекујем да ће ове године бар две нискотарифне компаније имати велики број летова из Београда, што значи да ће им „Никола Тесла” бити базни аеродром. Надам се да ће се успоставити и дуголинијски саобраћај, не само са Америком, већ и са са Уједињеним Арапским Емиратима.

На питање шта конкретно за путнике значи конкуренција, директор Радосављевић објашњава:

– До 1. јануара, отприлике, авионска карта за Беч коштала је не мање од 20.000 динара заједно с таксама. Од 1. фебруара почео је да лети „Ники” и на све стране су се појавиле рекламе за јефтине карте. Сада је број путника за Беч повећан 40 одсто, а све три компаније које лете за Беч нуде карте и испод 10.000 динара, укључујући и таксе. Наш стратешки циљ има две фазе. У првој морамо да обезбедимо такву понуду с нашег аеродрома да грађани Србије колима више не прелазе границу трагајући за јефтиним картама. У другој фази, „Никола Тесла” треба да има међународни значај и да грађани околних земаља буду привучени да лете из Београда.

За годину дан слика ће бити сасвим другачија.

Укидање виза и примена споразума о отвореном небу, објашњавају стручњаци, омогућиће летове према дестинацијама које нам пре шест месеци нису падале на памет. И као илустрацију наводе пример Риге, односно летонске националне компаније „Ер Балтик” која лети као нискотарифна иако има огромну флоту. Летонци због кризе не могу много да путују и зато су одлучили да аеродром у Риги користе за трансфер на коме скупљају путнике и целе Европе и шаљу ка 20 мањих градова у Скандинавији, али и за Минск, Ташкент, Алма Ату, Душанбе, Москву, Санкт Петербург...

Директор београдског аеродрома каже да „нико није могао ни да сања да ће се јавити таква компанија која ће од 5. маја летети из Београда четири пута недељно за Ригу”.

Аеродром „НиколаТесла” чека много више посла и обавеза када парламенти држава-чланица ЕУ ратификују споразум о отвореном небу са Србијом. Тада ће свака компанија из Уније која има уредне папире о регистрацији за ваздушни саобраћај моћи да лети за Београд и из Београда било куда тако што ће се само пријавити.

– Срећа је да аеродром има двоструко већи капацитет пријема путника од садашњег броја. Потпуно смо технички и технолошки припремљени, прошле године смо много инвестирали у делатност саобраћаја, безбедност и техничко одржавање. Уведени су фиксирани дефибрилатори и наше особље је оспособљено да тренутно помогне путницима који имају проблем у застоју рада срца. Настављамо да улажемо и ове године, а највећа инвестиција биће у проширење транзитне зоне аеродрома. После проласка пасошке контроле прошириће се транзитна зона и омогућити путницима конфорнији боравак на аеродрому.

Београдски аеродром нема, као многи европски, ручни чекинг. Тим поводом директор Радосављевић каже:

– Аеродром оволиког промета не мора да их има, али ми ћемо их свакако увести на време и то ће убрзати процедуре пријема путника на лет.

И ове зиме било је, међутим, ситуација кад из Београда није могло да се лети због магле у Сурчину. Директор аеродрома тврди да категорија „3Б” коју има београдски аеродром далеко превазилази временске потребе и маглу која се јавља у Србији и да од кад је 20. новембра 2008. године уведена та категорија, ниједног сата и дана аеродром није био затворен због тога. „Све је зависило од техничке опремљености авиона и сертификата пилота и посада које су у авионима”, појашњава Радосављевић. Он каже да је аеродром иначе припремљен за најразличитије захтеве авио-компанија које долазе. У последње време из Београда лети све више нискотарифних компанија које искључују неке услуге које аеродром пружа, на пример, неће да користе авио-мост. Зато је обезбеђен довољан број степеница и аутобуса. А отворен је Терминал 1 где је услуга нешто скромнија и где се пријем путника обавља ручно и на њему је такса 12 евра, док на Терминалу 2 такса кошта 16,5 евра. За све путнике безбедносна такса је 3,3 евра.

Говорећи о плановима Радосављевић каже да се за сада не види реална потреба за изградњом друге писте, али је она могућа у стратегији развоја до 2030. године. У догледно време мораће да се размишља и о железничком саобраћају од аеродрома до центра града, о једном бизнис центру и хотелу у непосредној близини аеродрома, а може се очекивати и градња нове вишеспратне гараже за паркирање.

-----------------------------------------------------------

Батајница

Да ли је још актуелна идеја о укључивању војног аеродрома у Батајници у систем српских ваздушних лука?

Постоји реална потреба да се батајнички аеродром оспособи за путнички саобраћај. Ми ћемо бити растерећени брига кад преговарамо са авио-компанијама јер није чест случај на европским аеродромима да стоје паркирани авиони националних авио-превозника и нискобуџетних превозника, рецимо „Луфтханзе” и „Рајан ера”. То је и наш интерес да батајнички аеродром буде понуђен нискотарифним авио-превозницима и за чартер летове.