Пиротски „Тигар” био је прва листирана компанија на Београдској берзи, а сада испуњава све услове за паралелно котирање акција и на Бечкој берзи.

На основу информација о пиротској гумарској компанији, њеном положају на српском тржишту капитала, нивоу и начину извештавања акционара и инвеститора, на Бечкој берзи је процењено, сазнаје „Политика”, да „Тигар” испуњава услове за њено тржиште на којем се котирају акције компанија средње величине.

„Тигар”, који се после продаје фабрике за производњу аутогума француском „Мишлeну” успешно преоријентисао на производњу радне и модне гумене обуће, подова и других производа од гуменог рециклата, витално је заинтересован за излазак на страно тржиште капитала, како би повећао ликвидност акција и инвестициону атрактивност ради остварења амбициозних развојних пројеката.

При том пиротска фабрика нема намеру да напусти домаће тржиште капитала, већ се опредељује за такозвани дуални листинг, односно паралелно котирање акција на домаћој и некој од већих страних берзи.

У компанији, међутим, наводе да им то засад није омогућено, због законских препрека и инфраструктурних проблема домаћег тржишта капитала.

У актуелном Закону о тржишту хартија од вредности, који би до краја године требало да буде замењен новим, усклађеним са постојећим развојем домаћег тржишта капитала, не постоје никаке забране дуалног листирања, јер та могућност и није била у фокусу законодаваца, каже за наш лист председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац.

По његовим речима, пракса дуалног листирања није уобичајена на тржиштима земаља у транзицији, премда и у нашем региону има компанија, попут хрватске „Пливе”, које своју вредност тестирају на Загребачкој, али и на Лондонској берзи.

По уверењу Штимца, дуални листинг би у садашњим условима могао да убрза пражњење домаћег тржишта на којем се, силом закона, засад тргује искључиво акцијама из процеса приватизације.

Ипак, увођење дуалног листинга би омогућило добрим компанијама да лакше привуку свеж капитал на неком од страних тржишта, имајући у виду чињеницу да је домаће изразито неликвидно и да су страни инвеститори одавно препустили „шњур” домаћим, који немају превише новца за улагања.

Председник Комисије за хартије од вредности није уверен ни да би постојећа инфраструктура Београдске берзе могла да задовољи потребе дуалног листирања, али то не значи да је то непремостив проблем, поготово имајући у виду веома блиску сарадњу с Бечком берзом.

Ипак, највеће ограничење за дуални листинг представља актуелни Закон о девизном пословању, који је по мишљењу Штимца „веома рестриктиван”, а поставља се и питање у којој валути би се салдирале трансакције акцијама истог емитента на Бечкој и Београдској берзи.

Ипак, не треба заборавити ни чињеницу да се највећи део акција финске „Нокије” котира на Хелсиншкој берзи, а мањи проценат на берзи у Њујорку.