Прошло је 115. година откад је на Аранђеловдан, 1894. године, у Грађанској касини у Београду одржана оснивачка скупштина прве берзе на Балкану.

Било је то време великог привредног успона младе краљевине, чији је образовани и „европејски” оријентисан краљ Милан потписао Закон о јавним берзама, који је Народна скупштина усвојила 3. новембра 1886. године, да би осам година доцније берза била и основана, и то у –елитној престоничкој кафани.

Заслуга за стварање Београдске берзе припада ондашњим трговцима, окупљеним око Српског трговачког друштва, који су били надахнути уверењем да је „извор моћи једне државе и благостања њеног народа у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега ни једна држава не може напредовати, нити јака бити”.

Статут Берзе потврђен је у Министарству привреде 3. октобра 1894. године. Пошто је на Нову годину свечано освећена и отворена, Берза је с радом почела 2. јануара 1895. године на првом спрату старинске куће у којој је била кафана „Босна” у Савамали.

Под именом Југословенско тржиште капитала, које су основале 32 банке из СФРЈ у време владе Анте Марковића, берза се поново формира 27. децембра 1989. године, а први берзански састанак био је 27. фебруара 1990. године. Име „Београдска берза” враћено је 28. маја 1992. године.