Економија

Берза слави 115 година

Заслуга за стварањеБеоградске берзе припада ондашњим трговцима, окупљеним око Српског трговачког друштва

Зграда прве берзе на Балкану сада је Етнографски музеј

Прошло је 115. година откад је на Аранђеловдан, 1894. године, у Грађанској касини у Београду одржана оснивачка скупштина прве берзе на Балкану.

Било је то време великог привредног успона младе краљевине, чији је образовани и „европејски” оријентисан краљ Милан потписао Закон о јавним берзама, који је Народна скупштина усвојила 3. новембра 1886. године, да би осам година доцније берза била и основана, и то у –елитној престоничкој кафани.

Заслуга за стварање Београдске берзе припада ондашњим трговцима, окупљеним око Српског трговачког друштва, који су били надахнути уверењем да је „извор моћи једне државе и благостања њеног народа у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега ни једна држава не може напредовати, нити јака бити”.

Статут Берзе потврђен је у Министарству привреде 3. октобра 1894. године. Пошто је на Нову годину свечано освећена и отворена, Берза је с радом почела 2. јануара 1895. године на првом спрату старинске куће у којој је била кафана „Босна” у Савамали.

Под именом Југословенско тржиште капитала, које су основале 32 банке из СФРЈ у време владе Анте Марковића, берза се поново формира 27. децембра 1989. године, а први берзански састанак био је 27. фебруара 1990. године. Име „Београдска берза” враћено је 28. маја 1992. године.

В. Арсенић
објављено: 21/11/2009

Последњи коментари

Baja Patak | 21/11/2009 05:05

Zasto li je onda u svetu jos uvek ne ubrajaju u svetske berze!?

Гоца Сликарка  | 21/11/2009 17:09

Када се оформила берза код нас баш сам била срећна, када сам уложила отпремнину у акције мислила сам да улажем у сигурно да се макар неће смањивати ако неће умножавати, сада видим како се моја отпремнина истопила и како и то мало преузимају неке фирме за које први пут чујем у животу, ако хоће неко да се коцка боље му је да оде у коцкарницу него на берзу. Није ми јасно како не постоји механизам за обичног акционара да ако неће да прода своје акције да на то не може нико и никаква правила да га натерају.