У просеку свака шеста фирма у Србији од укупног броја субјеката у привреди исплаћује плате са закашњењем од три месеца и више. Зараде касне 90 и више дана у 1.538 малих предузећа (14,4 одсто од укупног броја малих предузећа), 95 средњих (13,3 одсто од укупног броја средњих предузећа), 17 великих (14,4 одсто од укупног броја великих предузећа) и код

2.012 предузетника (четвртина укупног броја предузетника).

То су подаци из редовне анкете коју Унија послодаваца Србије спроводи како би дошла до података о стање у малим, средњих и великим предузећима и међу предузетницима. У анкети је од 1. фебруара до 15. јуна учествовало 16.752 привредних субјеката (10.636 малих, 714 средњих и 118 великих предузећа и 7.984 власника самосталних трговинских, занатских и угоститељских радњи и агенција).

„Анкета је показала да су се упркос спором али видљивом економском опоравку продужила кашњења у исплатама зарада запосленима у привреди”, констатује Унија послодаваца.

До два месеца плате касне у 2.964 малих (више од четвртине од укупног броја малих предузећа), 143 средња (петина укупног броја средњих предузећа), 13 великих (свако десето од укупног броја великих предузећа) и код 1.913 предузетника (сваки пети од укупног броја предузетника). У просеку, дакле сваки пети привредни субјект исплаћује зараде са 60 дана закашњења.

А у просеку код сваког четвртог привредног субјекта плате касне месец дана, с тим што је то кашњење забележено код једне трећине малих и средњих предузећа, једне четвртине великих предузећа и сваког петог предузетника.

Плате редовно исплаћују свако десето мало предузеће, свако пето средње предузеће, четвртина великих предузећа и сваки седми предузетник. У просеку 17,6 одсто од укупног броја привредних субјеката у привреди редовно исплаћује зараде.

Као главне разлоге за кашњење при исплати зарада привредници су навели немогућност наплате потраживања у року краћем од 100 дана, затим да тешко скупљају новац за зараде јер истовремено морају да уплате и порезе и доприносе што је још 62 до 70 одсто на износ нето плате, онда упозоравају да им је промет знатно мањи него 2008. и 2009. године. Као разлог наводе и нелојалну конкуренцију из сиве зоне која обара цене и они због тога тешко продају своју робу и услуге које морају бити 10 до 30 одсто скупље због плаћања све обавезе према држави, локалним самоуправама, банкама... У разлоге убрајају недовољно новца за редовну исплату зарада и за куповину сировина и репроматеријала и податак да им укупна издавања за државу и према повериоцима не остављају простор да редовно исплаћују плате и зато послују са губитком.

М. Б.